ЗБИРКЕ

Уметничка збирка

Почетак систематског прикупљања и обраде уметничких експоната везује се за само установљење Музеја. Програмом  Иницијативног одбора предвиђено је да будући музеј има и „Галерију уметничких објеката (фреске, моделе, макете, слике).“

Збирка уметничких дела није имала одређену физиономију, већ је набављано све што је имало било какву уметничку или документарну вредност. [Детаљније]

 

 

Историјска збирка

Предмети историјског значаја који аутентично и документовано сведоче о прошлости краљевачког подручја, често са вредношћу сопственог историјата, систематизовани су у историјском одељењу у оквиру две хронолошки целине (од средњег века до 1918. и од наведене године — историја Југославије и савремена), у предметне збирке: архивалија; реалија и меморијалних предмета; оружја и војне опреме; застава; ордена, медаља, плакета; фотографија и разгледница; плаката и летака; печата и диплома, variae. Како су збирке нарастале, на начин како музеолошки принципи, број и значај предмета и методологија струке налажу, продубљена је класификација на нове збирке: предмети стрељаних октобра 1941; старе и ретке књиге;  [Детаљније]

 

Етнолошка збирка

Богатство и разноврсност Етнолошке збирке условљена је структуром становништва Краљева и околине. Територија данашњег града Краљево обухвата Подибар, Надибар, Мораву и Доњу Гружу, области које су распоређене око ушћа Ибра у Западну Мораву сa југа и реке Груже са севера. Долине ових река природне су раскрснице миграционих кретања у прошлости, као и оних која се дешавају данас. Снажне утицаје на етничку структуру Краљева и околине имају и суседне предеоне целине – Левач, Горња Гружа, Драгачево, Јелица, Копаоник, Ушће, Студеница. Стална кретања становништва и географски положај, учинили су да Краљево постане једна од важнијих станица досељеницима [Детаљније]

 

Археолошка збирка

Археолошка збирка је прешла пут од мале симболичне збирке која је средином седамдесетих бројала испод 100 предмета, до богате колекције са преко 2000 експоната. Теренска истраживања Археолошког одељења поред тога што су дала допринос развоју саме археологије у области Краљева и Рашке, била су са друге стране основни извор из кога се формирала Археолошка збирка.[Детаљније]

 

 

Нумизматичка збирка

Нумизматичка збирка Народног музеја у Краљеву формирана је одмах по оснивању музеја 1950. године. Маја месеца 1948. године Реља Новаковић, директор  Државне реалне гимназије у Краљеву, др Никола Коча Јончић, Милорад С. Јовић, професор српског језика Државне реалне гимназије, дали су предлог о оснивању Музеја у Краљеву. Исте године формиран је Иницијативни одбор. У локалном листу „29. новембар“ (данашње „Ибарске новости“) објављен је будући програм рада Музеја и позвано грађанство да помогне у прикупљању предмета. У истом листу објављен је чланак проф. Јовића у коме је, између осталог, дат опис десет будућих музејских збирки, а једна од њих је –[Детаљније]