АРХЕОЛОГИЈА

arheologija

АРХЕОЛОШКА ЗБИРКА

 

БЛАГО ИЗ КРУШЕВИЦЕ (Рашка),накит из кнежевског гроба, огрлица са златним и сребрним перлама,  V век пре наше ереАрхеолошка збирка је прешла пут од мале симболичне збирке која је средином седамдесетих бројала испод 100 предмета, до богате колекције са преко 2000 експоната. Теренска истраживања Археолошког одељења поред тога што су дала допринос развоју саме археологије у области Краљева и Рашке, била су са друге стране основни извор из кога се формирала Археолошка збирка.

Основни правци у формирању колекције односе се на класичну периодизацију и сврставање предмета у три основне подзбирке: праисторијску, античку и средњовековну. У праисторијској колекцији најпотпуније су заступљени периоди неолита (локалитети Округлица у Витановцу и Црквине у Конареву, старчевачка култура, Дивље Поље у Ратини, винчанска култура) и гвозденог доба (Кованлук, старије гвоздено доба, Црквине у Конареву и Дивље Поље у Ратини млађе гвоздено доба). Реч је о насељима из ових периода, тако да се пронађени предмети односе на широк спектар људских активности и различите аспекте живота (посуђе, оруђа, оружије, украсни и култни предмети …). Бронзано доба је најмање истражено и самим тим и заступљено у збирци (Горело Поље у Милочају, материјал из некрополе са спаљеним покојницима). Истраживања палеолита у задње две године (локалитет Влашка Глава, Самаила, почетак средњег палеолита) уводе у збирку и најстарији материјал са овог подручја, који уједно спада и у најстарији материјал пронађен на територији Србије. У овај сегмент Археолошке збирке спада и знаменити налаз из кнежевског гроба из старијег гвозедног доба, из села Крушевице код Рашке. Реч је о луксузном накиту од сребра и злата у контексту са бронзаном ојнохом и скифосом и прве половине V века пре наше ере.[1] Благо из Крушевице истовремено спада у највредније налазе (статус културног добра од изузетног значаја) самог музеја, а не само Археолошке збирке.

БЛАГО ИЗ КРУШЕВИЦЕ (Рашка),накит из кнежевског гроба, сребрне масивне наруквице,        V век пре наше ере

Антички део збирке највећим делом се односи на период позне антике и репрезентује га материјал са утврђења Градиште (у селу Чукојевцу), као врсте типичног касноантичког рефугија који траје до рановизантијског периода. У питању је богат спектар предмета из свакодневног живота (посуђе, предмети од рога, гвоздене и бронзане алатке, оружије, жрвњеви, стакло…), који допуњује опека пронађена у цигларској пећи у истом селу поред Западне Мораве. Предмети личне употребе и моде (фибуле, огрлице, наушнице, наруквице, украсне игле, пређице) највећим делом су пореклом са некрополе Ланиште у Корлаћу код Баљевца. У овим гробовима очуване и целе стаклене и керамичке посуде, као фини реперезни римске провинцијалне културе. У овај део збирке спада и један од ретких откупа попут геме из села Врбе са представом легионарског орла.

ЛЕГАТ ЛЕПОСАВЕ АЛЕКСИЋ: мегарски пехар, хеленистичка уметност, III-II век пре наше ереСредњовековни период је најпре репрезентован накитом пронађеним у некрополама које је сам Музеј истраживао (Римско гробље у Ратини,  Турска црква у Ласцу, Џиновско гробље у Ласцу, Пањевац у Чукојевцу, углавном из XIII века), као и делом случајних налаза из којих се издвајају средњовековни мачеви типа вуковац. Углед и залагање институције  у пољу чувања и промоције културне баштине отворило је поље сарадње са другим сродним институцијама које су вршиле ископавања на територији Краљева и Рашке, као што су Републички и Краљевачки завод за заштиту споменика културе, у смислу преузимања откривеног материјала, на трајно чување, бригу и излагање у Музеју. Тако ће 2004. године бити извршена примопредаја археолошког материјала између Краљевачког Завода за заштиту споменика културе и Археолошког одељења Народног музеја за манастире Жичу и Кончулић, средњовековни град Маглич, цркву у Радошићима у Рашки и цркву Светог Николе испод Брвеничког града. У 2007. години започеће преговори са Републичким заводом и Народним музејем у Београду око надлежности за археолошки материјал ископан у манастирима Студеници, Градцу и Новој Павлици. Према коначној одлуци материјал манастира Градац и Нове Павлице припао је на трајно чување Народном музеју у Краљеву и примопредаја је извршена 2008. године. Тиме је Народни музеј обогатио три своје збирке: Археолошку, Нумизматичку и Збирку примењене уметности, постајући референтни музеј за област средњег века на својој територији.

ГЛАВА СИЛЕНА, бронзана аплика са раноримског локалитета Црквине у Конареву, I век наше ереОткупи и поклони, као начин набавке предмета, постоје у мањој мери и нису толико карактеристични за Археолошку збирку, осим једног изузетно вредног легата. Легат је поклонила госпођа Лепосава Алексић, рођена Краљевчанка, у знак привржености и љубави према свом граду. Легат обухвата вредан хеленистички материјал, римски, позносредњовековни и делом етнолошки материјал (преко 200 предмета) и део је познате колекције Дуњић. Наиме, Лепосава Алексић је рођака др. Дуњића, дворског лекара и колекционара који је своју знамениту колекцију поклонио Народном музеју у Београду. Део тих предмета је породично припао Лепосави Алексић и она их је поклонила нашој установи.

Археолошка збирка Народног музеја у Краљеву са једне стране пружа увид у локалну културу различитих периода, са друге чува колекцију репрезентантивног средњовековног материјала са своје територије што има шири национални значај, док на трећем плану чува материјал који није са ове територије, али има универзални и шири културни аспект. У целини колекција представља значајан ресурс баштине чија структура омогућава различите аспекте комуникације са прошлошћу.

ЦРВЕНИ КРЧАГ, прилог у мушком гробу, са позноантичке некрополе Ланиште у Корлаћу (Рашка), IV век наше ере



[1] После дугог периода недефинисаног статуса овог налаза, услед специфичних околности под којима је пронађен, Народни музеја из Београда доноси одлуку да се материјал преда у трајно власништво Народном музеју у Краљеву (примопредаја је извршена 2006. године).