ЕТНОЛОГИЈА

Богатство и разноврсност Етнолошке збирке условљена је структуром становништва Краљева и околине. Територија данашњег града Краљево обухвата Подибар, Надибар, Мораву и Доњу Гружу, области које су распоређене око ушћа Ибра у Западну Мораву сa југа и реке Груже са севера. Долине ових река природне су раскрснице миграционих кретања у прошлости, као и оних која се дешавају данас. Снажне утицаје на етничку структуру Краљева и околине имају и суседне предеоне целине – Левач, Горња Гружа, Драгачево, Јелица, Копаоник, Ушће, Студеница. Стална кретања становништва и географски положај, учинили су да Краљево постане једна од важнијих станица досељеницима из Новог Пазара, Горњег Ибра, Колашина, Васојевића, Старог Влаха, Косова и Метохије, при њиховом насељавању дубље у Србију. Многи су овде остали,а творевине материјалне и духовне културне матичне области временом су постале део традиције новог завичаја.

После шест деценија  рада Музеја у Краљеву, збирку Етнолошког одељења  чини преко 1800 инвентарисаних и обрађених предмета. На терену је евидентирано преко 500 предмета. Према функцији и врсти материјала од ког су предмети израђени формиране су следеће збирке : збирка предмета који се односе на пољопривреду и сточарство, лов и риболов, збирка алата старих заната – ковачког, опанчарског, воскарско – лицидерског, кројачког, збирка алата за прераду вуне , конопље и лана, збирка свећњака и лампи, збирка металног, дрвеног, текстилног и керамичког покућства, збирка сеоске и градске ношње, збирка ћилима, збирка накита, збирка музичких инструмената, збирка сеоског и градског намештаја. Структура набављених предмета варирала је из године у годину. Најбројнији је текстил, што је и разумљиво ако се има на уму да је ова врста рукотворина изузетно богата у нашем народном животу. Пољопривредне алатке, делови покућства, посуђе или занатске алатке припадају материјалу који нема ограничено време трајања.  Неједнака заступљеност у музејском фонду резултат је ситуације када поједини предмети и поред неизбежних технолошких иновација и даље имају своју употребну вредност. Такође, посматрано из другог угла, констатована је и неусклађеност у заступљености сеоског и градског материјала, као и периода из кога он потиче.

Преглед рада Енолошког одељења од оснивања Народног музеја у Краљеву до данас, намеће велику одговорност и обавезе пред садашње музејске раднике. Потребно је активности усмерити на што јачем повезивању прошлости и будућности, усмерити се ка ономе шта долази, а не заборавити корене и традицију, користити достигнућа савремене цивилизације, али поштовати претке и оно шта су нам оставили у наслеђе.

Тијана Шибалић