ИСТОРИЈА

Збирке историјског одељења

Предмети историјског значаја који аутентично и документовано сведоче о прошлости краљевачког подручја, често са вредношћу сопственог историјата, систематизовани су у историјском одељењу у оквиру две хронолошки целине (од средњег века до 1918. и од наведене године — историја Југославије и савремена), у предметне збирке: архивалија; реалија и меморијалних предмета; оружја и војне опреме; застава; ордена, медаља, плакета; фотографија и разгледница; плаката и летака; печата и диплома, variae. Како су збирке нарастале, на начин како музеолошки принципи, број и значај предмета и методологија струке налажу, продубљена је класификација на нове збирке: предмети стрељаних октобра 1941; старе и ретке књиге; привредно-техничких предмети фабричке производње;

Искорак у збирке, начинићемо овом приликом опредељујући се не на основу квантификација предмета, који у укупном броју већ прелазе 3 000 разнородних историјских експоната уз још око 3 000 предмета који се воде као студијски материјал, већ по значају и посебности њиховог садржаја:
Збирка архивалија — представљала је од формирања историјског одељења најбројнију историјску збирку, чији садржај чини документарна грађа настајала у различитим епохама историје краљевачког подручја. Пажљивим ишчитавањем њеног садржаја долази се до исцрпних, егзактних али и најинтимнијих података из живота и развоја Краљева — стратешких, привредних, административно-управних, културно-просветних и породичних прилика и односа. Документи који чине садржај ове збирке, настајали су у раду Установа — општине, среског и окружног начелства, школа, банака, фабрика, еснафских удружења, деловању политичких странака, цивилних и војних управа и архива појединаца.
Предлог буџета Општине карановачке за 1880/1881, представља први предмет уписан у прву музејску инвентарну кнјигу. Уз уложне и штедне књижице прве Акционарске штедионице из 1885, убрајају се међу најстарије предмете ове најсадржајније и најразноврсније збирке. Просветне прилике од 1882. када је отворена Ратарска школа, 1909. када је Краљево добило прву Гимназију до периода када се знање већ стицало у низу основних и средњих школа на краљевачком подручју, могу се пратити у континуитету преко обиља докумената из рада школских управа, коресподенције са министарством, школских извештаја, наставних програма, сведочанстава и диплома ученика… Чланске карте предратних чланова литерарних дружина, спортских клубова, соколског и других удружења, записници са састанака пододбора подружине Женског београдског друштва и друштва “Кнегиња Љубица”, пореске књижице, биланси стања, признанице и хартије од вредности, акције Краљевске привредне банке, акта издавана током постојања престижне Фабрике авиона, као и она из Железничке радионице прерасле у Фабрику вагона, школски извештаји, сведочанства, уверења, ђачке књижице, представљају белеге културолошких, просветних и привредних досега из времена развоја Краљева између два светска рата. У посебној хронолошкој целини која се односи на време II светског рата, сачувани су примерци докумената војне и цивилне провенијенције. Партизански листови бораца одреда и “IV краљевачког батаљона”, прогласи и дописи настајали на ратном путу војних јединица и у архиви НОО, као и ретки војни документи припадника ЈВуО, бораца Жичких бригада, део су војне, ратне заоставштине. Архива Окружног и среског начелства, цивилних управа на подручју Краљева при влади Милана Недића, садржи бројне извештаје са одржаних скупова у време окупације, легитимације за дозволу кретања, полицијске записнике о странцима, али и документацију Одбора за збрињавање избеглица и пресељеника које су терор и страх доводили у Краљево, са евиденцијама и извештајима о стању у избегличким домовима за ратну сирочад у Матарушкој и Врњачкој Бањи.
Збирка фотографија и разгледница (XIX – почетак XX века), пребачена је из етнолошког у историјско одељење од 1994. Збирка је музеолошки обрађена, са преданим истраживањем о ауторима, првим фотографима на овом подручју. Изглед, развој, становништво града и околине, Матарушке и Врњачке Бање, током минулих деценија, заустављен је у времену на старим разгледницама и фотографијама. Конак господар Васе Поповића, подигнут 1831, од 1856. седиште владике Јоаникија – Јање Нешковића, потоње седиште и владике Николаја Велимировића, црква Свете Тројице из 1824. и зграда која подигнута за школске потребе (1873. Отворена Ратарска школа), данас представља музејско здање, панорама Краљева — горњег и доњег дела вароши — на старим фотографијама, подлога су за реконструкцију почетака урбанизације с краја XIX века. Поред панорамских и фотографија здања, бројних трговачких и занатских радњи, у збирци су сачуване фотографије многих породица (Буњака, Милосављевића, Илића, Миленка Митровића-књижара, Папакоча, Тошића, Белимарковића…) и појединаца — учесника значајних друштвених, ратних, политичких и културних догађаја. Са фотографија и разгледница ишчитавамо историју великих битака Балканских ратова — о српском положају код Адрианопоља, лик принца Александра који прати кретање артиљерије, кратког одмора српских ратника и гробља изгинулих код Адрианопоља 1913, до потресних призора повлачења српске војске долином Мораве, војевања у Првом светском рату са епилогом на Солунском фронту. Праве раритете представљају фото-плоче, примерци 123 негатива на стаклу, снимака XI пешадијског пука “Карађорђе” са Солунског фронта. У меморијалној заоставштини, значајно место заузимају фотографије из војевања ратника из краљевачког краја: војника гарнизона у Краљеву из 1914, војника Дринске дивизије, официра Шумадијске дивизије; ратника — Милутина Арсића из Гокчанице, Антонија Пешића из Самаила, Милоша Алексића – снимљена у Битољу 1912, Спира Мутавџића, Михајла Сеничића, Милутина Мајсторовића, Радомира Јовановића, Светозара и Петра Буњака и многих других; болничарке Софије Недић у ратној болници 1915, фотографије српских жена које прате аустријске трупе које одводе заробљенике-њихове ближње…
Збирка оружја и војне опреме — Примерци предмета који илуструју развој хладног и ватреног оружја за период од краја средњег века, преко бурног по српски народ — XIX века, све до краја великих оружаних сукоба XX века — чине је једном од најатрактивнијих музејских збирки.
После успона и пада државе Немањића, са превагом хладног наоружања у периоду турске владавине, појављују се и нове врсте оружја, оријенталне провенијенције, необичних облика и разноликих мотива у украшавању. Ове промене илустују се кроз поједини примерци оружја из збирке: над тешким грозденим мачевима “Вуковцима” који су ковали средњевековни мајстори, превагу су однели турски јатагани, али и сабље “Шашке”. Кубуре са дршкама украшеним стилизованим орнаментима од слоноваче и месинга, пушке “роге”, “каранфилке” и “рашак”, у употреби у XVIII и XIX веку и друго ватрено оружје овог периода, где је сваки примерак посебно, ручно израђиван. Временом су ове врсте наоружања постале саставни део опреме хајдука и српских устаничких снага. Антонија Ристића-Пљакића, Јована Курсулу и остале српске устанике можемо да представимо у јуришима великих бојева, међу којима и оном на Карановцу, 29. јуна 1805, наоружане овом врстом пушака и кубура извучених из “силава”, подмазаних из “зејтинлице”, на коњима са окаченим “кубурлуком” о седлу.
Услед организованијег снабдевања оружјем у аутономији извојеваној Другим српским устанком, у употреби се, поред турског, нашло и аустријско, млетачко и руско наоружање. Формирање сталне војске у Србији захтевало је континуирано праћење све бржег развоја војне опреме и наоружања, нарочито различитих врста ватреног оружја. Од 1837. године у Карановцу је присутан гарнизон стајаће војске, чији су официри и војници, са променама рода, од пешадије, коњице до артиљерије, од тог времена у разним приликама, носили различите примерке наоружања, сачуваног у збирци. Од 1870. када је Кнежевина Србија приступила конверзији старих типова пушака на Пибодијев систем, до 1906. биле су у војној употреби oве прве српске пешадијске пушке, са коришћењем муниције са металним чаурама. Острагуше, како су их војници називали, део су музејске збирке и сталне поставке.
Официрска сабља са канијом, капа, ешарпа и еполете за парадну униформу Милоша Хаџи Алексића — учесника свих ратова 1912-1918, командантом артиљерије на одбрани Београда, само су део приче о истакнутим официрима и војницима у ратовима за ослобођење. Француска Лебел М 1907/15 и Руска пушка Бердан М 1870, суочене са Аустро-Угарским пушкама Манлихер М95, као и меци, сабље, ручне бомбе од којих и оне српске, система Васић, илуструју сукоб великих светских сила груписаних у два сукобљена савеза на великим поприштима Првог светског рата, вођеног на копну, мору и по први пут у историји ратовања, у ваздуху, на неколико фронтова. До фронта код Солуна, како би се придружила савезницима, српска војска, исцрпљена у претходним великим биткама на свом тлу, кренула је исцрпљујућим путем српске Голготе. На том путу, године 1915. преко понтонских мостова — трупе, колоне рањеника, заробљеника, чиновника разних државних установа који су са собом вукли и своје архиве, избеглица из правца Крагујевца, Крушевца, Чачка — улазе у Краљево. Краљево је тада, на два дана привремена престоница Србије, када 29 /30. октобра 1915, Српска влада на челу са Николом Пашићем, делом Врховне команде, посланицима, надлештвима, уз већ пристигле дипломате Антанте, одлази даље ка Приштини. Пут кроз врлети Албаније, обележен је гробовима Срба страдалих у нападима Арнаута и услед неумитног исхода глади и зиме. У великим биткама, на Ветернику, Козјаку, на јужном и Солунском фронту, у плавој гробници код острва Видо, заувек је остало на хиљаде српских ратника. У пробоју Солунског фронта српска војска је незадрживо надирала, избацивши Бугарску из строја, мотивисана да што пре поведе одлучујуће битке у ослобађању отаџбине и родне груде. У брзом и незадрживом налету, српски ратници су ослобађали Ниш, Крушевац, Врњачку Бању, а 22. октобра 1918. ослободиоци улазе у Краљево.
Артиљеријска нишанска справа, пушке, бајонети, сабље и војна опрема Војске Краљевине Југославије, говоре о “априлском рату” који је у слободарској свести српског народа имао карактер недовршеног рата. Пушке које су као старији модели (М-24) прерађиване у Ужицу у ратни модел (М-41), пушке Штајер М-1905, прилагођене потребама формираних партизанских одреда на почетку отпора непријатељу, аутомати, пушкомитраљези и митраљези, различитог порекла, произвођача, (Шпагин М-43; Henbrug/LewisMK III; Fiat-Revelli, M-35;Chatellerault M-1924), заробљени од различитих непријатеља, минобацачке гранате који су користили борци ” IV краљевачког батаљона” на бројним поприштима, наоружање партизанских (3. и 6. Српске и 4. Црногорске бригаде) и јединица Црвене Армије (1041. Совјетски пук) у тешким борбама за ослобођење Краљева, сачувани у збирци, сведоци су најтежег рата у историји. Од предмета из војног наоружања и опреме немачких јединица, у овој збирци налазе се оружје, шлемови, тањири и прибор регуларних Вермахт јединица.
Век који је завршио трагичним ратовима на тлу бивше заједничке државе и НАТО бомбардовањем које је на најтежи начин погодило краљевачко подручје, оставио је велики број убојитих средстава, од којих су многа забрањена међународним конвенцијама, као што су касетне бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом; делова авиона и беспилотних летилица, расутих по околним селима. Предмети (део механизма – електронике првог пројектила који је у 20. 10 часова 24. марта 1999. погодио аеродром Лађевци на почетку бомбардовања Србије, одмах иза Приштине; магацини касетних бомби; делови пројектила који су испаљени на Самаила, Стубал; фотографије погођених објеката на краљевачком подручју, пруге у Витановцу, војно-школског центра у Јарчујку, школе и моста у Богутовцу, “Бачишта” на Копаонику и бројних домаћинстава) сведоче о 55 дана НАТО бомбардовања краљевачког подручја у 194 напада и последице које су изазвали 659 укупно испаљених пројектила на територију Рашког округа.
Збирка ордења, медаља и плакета — Вредност ове збирке је у различитости порекла музеалија, посебности сваког примерка чији су носиоци награђивани различитим поводима, како због исказаног херојства и части у ратовима, тако и због друштвеног, културолошког, привредног доприноса у миру. Орден друштва Српског Црвеног крста, установљен 1877, представља драгоцену музеалију. Захвалницу друштва Српског Црвеног крста уручена је у мају 1886. Милану Станићу из Краљева за помоћ у збрињавању рањеника и болесника. Јосиф Маржик, био је носилац Ордена Светог Саве, установљеног 1883. за заслуге стечене “за просвету, књижевност и лепу уметност”, уз диплому о додељивању уручену 2. Августа 1896. Указом Александра I, одликовани су Албанском споменицом бројни ратници са краљевачког подручја међу којима и Танасије Чубрић, Стеван П. Ристић, Спиро Мутавџић… Поред Албанске споменице из 1920, у збирци су сачуване и Споменице рата 1876-1878, Споменице рата 1912. симболичног назива “Освећено Косово”, Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења јужне Србије из 1937. године, Споменица рата за ослобођење и уједињење 1914-1918. Значајне експонате представљају Медаље за храброст у рату 1877/1878. Установљена књажевска одличја Милана Обреновића, као и Медаље за ревносну службу и Медаље за храброст “Милош Обилић” којима је 1913. Краљ Петар I Карађорђевић одликовао ратнике који су показали одважност у рату за ослобођење Србије. Указом његовог величанства Петра I, по коме је 7. Јула 1914. одликована Крстом милосрђа Даница Стојковић и Диплома о додели Сребрне медаље, сведочанства су изузетних заслуга и пожртвовања ове краљевчанке, добровољне болничарке у ратовима 1912-1913. Међу разноликим музеалијама из ове збирке, установљени за изузетне заслуге, исказану част и храброст у Првом светском рату, издвајају се степеновани Ордени Белог орла.
Медаље за храброст, установљене 15. 8 1943, Ордени за храброст и Споменица 1941, установљена 15. 7 1945. Ордени заслуга за народ (I-III реда), заоставштина су бораца НОВЈ, учесника II светског рата (Живојин Чукулић, Олга и Драгољуб Јовичић, Милета Мартиновић…). Међу примерцима лауреатских музеалија послератног периода су Ордени рада (I-III реда), које је за “изузетне заслуге на раду” установила 1. маја 1945. Канцеларија за ордене Председника ФНРЈ. Један од носилаца овог ордена (Орден рада са златним венцем), сачуваног у музејској збирци, била је и Милева Јовичић, метало-стругар и једина жена специјализована за брушење у Фабрици вагона. Носилац плакета Награде Арена, (1955. и 1958) које је лауреатима додељивао жири филмског фестивала у Пули, Живорад Чукулић, филмски редитељ из Краљева, поклонио је музеју обе плакете.
Збирку застава чине малобројни, али различити примерци ових најрепрезентативнијих симбола културно-просветних друштава, политичких удружења, војних формација. Заставу коју је првој Краљевачкој певачкој дружини приложио Јован Р. Сарић, трговац, 2. августа 1890. испраћала је Краљевчане у ратове, дочекивала их у миру. Пут ове драгоцене музеалије водио је до Беча, где је 1915. као ратни трофеј аустро-угарских трупа однета, да би била враћена 1920, и опет пронета улицама Краљева у антипактовским демонстрацијама 27. марта 1941. Застава Соколског друштва Краљево, са златовезним натписом “Соколско друштво 1910-1935. Краљево” и инвокацијом “слобода, братство, једнакост” око стилизоване представе сокола раширених крила, са плавом траком на дршци са именом приложника Ђокић Љубисава и Живке, била је симбол краљевачке соколске омладине. У белим рукавицама за барјактара, пронетета је на свим предратним соколским, свесловенским слетовима у Југославији, Бугарској, Чехословачкој, као и при 27-мартовским демонстрацијама 1941. на улицама Краљева. Застава Певачког друштва Мрсаћ, сведочи о друштвеном развоју села између два светска рата. Тробојку Краљевине СХС, са представама ројалистичких симбола у свом средишту — двоглавим орлом и круном, носиле су јединице Војске Краљевине Југославије. После априлског слома “С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ” — што је златовезом проткано на њеним симболичним бојама, заставу су понели припадници ЈВуО до битке на Љубићу 1941, из које је сачувао поручник из села Остра, Мико Белић. Скривана испод кућног прага у деценијама када су потирани вредоносни системи и симболи некадашње државности, застава је била увелико оштећена од влаге и угриза глодара, до музејске рестаурације 2004.
Збирка карата, атласа и планова — Вредност збирке није садржана у квантитету музеалија, већ у вредности појединих примерака. Аустријска карта 1. Државног комплета из 1858. са приказом средишње и јужне Србије, садржи и табеларни преглед становништва у земљама под аустријском влашћу. На војној аустро-угарској карти из 1915. представљена је топономастика Краљева и околине. Када је рат завршен, Краљевина СХС, предузела је мере на топономастичком убицирању свих делова новоформиране државе и уносу на зидне карте, од којих се једна прешавши ратни пут IV Краљевачког партизанског батаљона, и важне улоге у “доношењу основних тактичких одлука о положају у борби” како је то истакао командант Павле Јакшић, нашла у музејској збирци.Унификациони бановински принцип административно-управне поделе Краљевине Југославије заживео од 3. октобра 1929, са мрежом бановинских путева, илуструју Карта бановина и Прометна карта Краљевине Југославије. Немачки војни атлас (Soldaten atlas), из 1941, као и карта са убицираним главним областима напада партизанских (означено црвеном бојом) и јединица ЈВуО (означено зеленом бојом), јединице Вермахта користиле су на краљевачком подручју.

Збирка привредно-техничког материјала фабричке производње — формирана је од различитог садржаја (variae). Радио-апарати, од првих на наизменичну струју с почетка века (Филипс) до млађих примерака (Емуд, Космај), грамофони и грамофонске плоче које су својим звуком плениле нараштаје између два велика рата, телевизори домаће нишке индустрије, говоре о потреби људи из краљевачког краја да буду обавештени и користе технолошка достигнућа XX века. Писаћа машина (Frolio 5) са ћириличном тастатуром, представља један од старијих типова, и утолико вреднији експонат с почетка XX века. Писаће машине из којих су излазили званични акти и приватна коресподенција између два светска рата (Kontinental, Adler-Werke), до оних биротехничких електричних модела којима је текст обрађиван брже и лакше, сада су експонати музејске збирке. Међу разнородним материјалом су: амерички круњач за кукуруз, коришћен у радњи породице Ристић с почетка XX века, млин за земљане боје из истог периода, шиваће машине, чувене “сингерице”, зубарске бушилице од примерка првих механичких до електронских из 60-тих прошлог века.

Збирка реалија и меморијалних предмета — садржи тематски разврстане групе предмета, од оних који су припадали носиоцима културних, политичких, друштвених дешавања између два светска рата, оних који су заоставштина трагичних људских судбина из фашистичких логора, као и оних који су припадали учесницима важних ратних превирања и битака Другог светског рата, у различитим војним формацијама на краљевачком подручју.
У садржају збирке, специфични су аудио-записи на грамофонским плочама ауторских композиција Миливоја Црвчанина (1892. Краљево-1978. Београд), композитора световне и духовне концертне музике, кофер са сликарским прибором којим је Владислав Маржик, низом графичких приказа исцртао хронику предратног и послератног града. Порцеланску шољу добио је Радомир Јевтовић из Вранеша — рањеник у српској војсци 1917. у Бизерти, од престолонаследника Александра приликом обиласка болнице. Са Солунског фронта је алуминијумска чаша, ручно израђена и украшена флоралним орнаментима, државним грбом и именом Марка Петровића, војника из Мрсаћа. Из предратног периода, сачувани су Индекс и Легитимација студентског дома Мирка Луковића, погинулог у студентским демонстрацијама у децембару 1939. у Београду. Меморијална оставштина учесника Другог светског рата, разврстана је у групе личних предмета бораца партизанског одреда “Јово Курсула”, и надаље формираног ” IV краљевачког батаљона” проглашених за народне хероје: Олге Јовичић Рите, (виолина из гимназијског периода, књига песама В. Мајаковског, ручни рад-вез, Сведочанства из Гимназије у Краљеву); Павла Јакшића, професора Гимназије у Краљеву, команданта, генерала ЈНА (официрска торба са географским картама-секцијама, пилотско-падобранска географска карта, ратни блок и белешке из рата); предмети који су припадали Радету Вилотијевићу (1910. Краљево-1943. јун, Тара); антерија и чизме Живана Маричића, сачувана иза његове погибије на Сутјесци 1943; војничка чаша Предрага Вилимоновића, команданта Копаоничког одреда “Тодор Милићевић”, стрељаним у логору на Бањици 1942; свеске и сведочанства Радоша Ракића, гимназијалца погинулог 1943. у борбама код Загорице; гимназијска сведочанства Драгољуба Јовичића, партизанског борца погинулог у борбама 1941. у Дракчићима… У збирци су драгоцени предмети — инструменти (добош и труба) чланова оркестра Добровољног ватрогасног друштва из Краљева, који су пратили излазак оркестра из опседнутог Краљева, поред немачке страже 27. септембра 1941. ка Гочу и партизанском одреду. Од тада, труба и добош, постали су инструменти првог војног оркестра НОВЈ. Збирка садржи и предмете припадника ЈВуО, међу којима су репрезентативни двоглед и компас које је предратном официру, командујућем у Жичким бригадама II равногорског корпуса — Властимиру Антонијевићу, даровала 1943. британска војна мисија.
Иза логорашкe одеће Витомира Говедаровића је прича о трагичној судбини Управника краљевачке болнице и шефа хируршког одељења (1937- 1941.), начелника санитета у штабу пуковника Драгољуба Михајловића до заробљеништва у логору Маутхаузен. Сваки предмет из логора има своју јединствену историју, непоновљиву као живот људи сведених на број на логорашким блузама, попут оне која је припадала логорашу из Рибнице, Вељку Лопичићу, из логора Маутхаузен. Кошуља, лимена кутија за дугмад, ручни рад — предмети су Олга Милутиновић, студента медицине, и Зоре Илић-Обрадовић, доктора правних наука, ухапшених 1943. од Гестапоа као чланица КПЈ, мучених и злостављаних у затворима и стрељаних на Бањици 1944. Гоблен са мотивом Снежане и патуљака које су везле за њену ћерку Милену, девојчицу у логорашкој соби на Бањици, сачувала је њихова сапатница Катуша Маричкова, Чехиња и даровала музејској збирци..

Збирка плаката и летака— Методологија прикупљања, селекције, обраде и заштите плаката подразумевала је њихову унутрашњу класификацију на основу времена настанка, провенијенције и садржаја на: културолошки (позоришни, филмски, изложбени, манифестациони…); политички (Установе, странке, појединци), уметнички плакат, економско—социјални (апелациони, штрајкачки). Плакатима из 50-тих година XX века, може да се реконструише репертоар Народног позоришта у Краљеву. Група плаката настала у II светском рату чини део збирке, кроз аутентичан пропагандни материјал немачких секција Југоисток, одакле су током окупације цензурисани свака писана реч, аудио-запис, телеграф. Изван службе ратних циљева Вермахта који су у језику плаката имали експлицитне војно-политичке поруке усмерене против актуелног непријатеља (антисемитске, антисовјетске, антианглосаксонске), био је плакат оновремене српске владе, посвећен болним темама по српски народ — избеглицама, ратној сирочади (Мајко Србијо, помози; Помозите радничкој деци). Плакати настали 1941. имали су у Краљеву најсуровији, стваран израз: Саопшење лицима у јавним службама, летак о увођењу Ванредног стања са преким судом, као неумитни весник масовног стрељања у лагеру у октобру. Збирка је обогаћена групом аутентичних и оригиналних плаката, поклоном суграђанина Војислава Игњатовића, који их је у деценијама иза рата сачувао као успомену на ратно детињство, када су овај папирни материјал прикупљен од добошара, деца окупираног града, скупљала и размењивала у игри.
У оквиру Збирке Старе и ретке књиге налази се око 100 музеалија, углавном књига и часописа. Садржај збирке чине и закони, уредбе и правилници из доба кнеза Михаила Обреновића и кнеза Александра Карађорђевића. Најстарија књига у Збирци је СРБЉАК, односно Правила молебнаја свјатих сербских просветителеј из 1765. године. Доминирају публикације штампане у периоду од 1792. до 1867. године, разноврсног садржаја: историјске књиге, дела из књижевности, географије, пољопривреде, црквене књиге (псалтири, месецослови, часловци, требници), школски уџбеници, новине, часописи итд. Невеликог обима, али занимљиве структуре Збирка има издања попут: Кевит Тивејски – Икона из 1799, Јована Рајића Цветник, књигу штампану у Будиму 1802, Аждаја седмоглава Описаније седам смртних грехова, књига издата 1803, Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида, дело Јована Стерије Поповића из 1828. итд. Од ретких издања, у оквиру Збирке су књига Притче Христове издата 1870. из постхумног фонда владике Жичког Јоаникија Нешковића, Српске новине штампане на Крфу 1918, књига Подибар и Гокчаница издата 1941. и др. Са музеолошког аспекта посматрано, публикације из збирке Старе и ретке књиге, имају значајну улогу због вишеструке повезаности са већином историјских збирки, јер публикација има улогу музеалије, али и историјског извора. Наиме, на корицама или прелиминарним странама често су руком исписане разне забелешке, датуми и потписи власника, а у оквиру самих књига налазе се спискови пренумераната, чиме се на занимљив начин осветљавају друштвена, културна, социолошка и просветну сцена како Србије, тако и Краљева у 19. веку.
Предмети настали током постојања прве краљевачке певачке дружине “Св. Сава” налазе се у неколико збирки, од фотографија из 1908, Правила о раду из исте године и Уверења о избору учитеља Димитрија Марковића за почасног члана друштва 1909, похрањених међу архивалијама до заставе друштва, драгоцене музеалије у истоименој збирци. Застава Прве краљевске певачке дружине, поклон Јована П. Сарића, трговца из Краљева, прешла је занимљив пут до своје конзервације 1996. Као музејског предмета, од Беча где су је Аустријанци однели 1915, до повратка тек 1920. године.

У оквиру историјског одељења формирана је специфична меморијална збирка предмета стрељаних талаца у лагеру октобра 1941. У њој су обједињени архивска грађа, фотографије и предмети — фрагменти из свакодневног живота цивила који су стрељани од 15. до 20. октобра 1941. у масовној одмазди — злочину против човечности који је извршила регуларна војска Вермахта. Ова јединствена тематска збирка садржи драгоцен меморијални материјал, деценијама прикупљан у сталној комуникацији Народног музеја и некадашње установе Спомен-парка, са породицама жртава. Личне карте, легитимације (носилаца Албанске споменице; Сведоџба о држављанству; Соколска легити­мација, дописничка – редакције листа Време…), радне књижице, војне исправе стрељаних у лагеру, индекси — драгоцена је меморијална документарна грађа. Последње поруке из лагера послате породицама пред­мети су од ванредне вредности јер проговарају својеручним записима страдалника.Садржај збирке чине и потврде немачке Команде места — издате породи­цама о стрељању ближњих током децембра 1941. Садржај збирке чине и оригинални, аутентични и веродостојни историјски извори — спискови стрељаних— настали у фабрикама, Установама, школама где су страдалници били запослени и обједињујући: Списак лица са територије среза жичког која су изгинула за време комунистичких нереда — из провенијенције Среског начелства у Краљеву, оверен је и потписан печатом среског начелника, датован 28. маја 1942. године. У корпусу наведених извора првог реда су и изводи из књига умрлих Српске православне цркве (Цркве Св. Тројице) и Матице покојних римокатоличког жупског уреда (Цркве Св. Миховила) у Краљеву за период 1941-1944. У меморијалној заоставштини су и плакати, леци који се односе на стрељање у лагеру; фотографије стрељаних — личне и породичне; предмети стрељаних (механизам сата, железнички фењер, таба­кере, чешљеви за косу, чутура за воду, цртежи, новчаници, луле…), који носе трагове личног, непоновљивог живота страдалника.