НУМИЗМАТИКА

Нумизматичка збирка Народног музеја у Краљеву формирана је одмах по оснивању музеја 1950. године. Маја месеца 1948. године Реља Новаковић, директор  Државне реалне гимназије у Краљеву, др Никола Коча Јончић, Милорад С. Јовић, професор српског језика Државне реалне гимназије, дали су предлог о оснивању Музеја у Краљеву. Исте године формиран је Иницијативни одбор. У локалном листу „29. новембар“ (данашње „Ибарске новости“) објављен је будући програм рада Музеја и позвано грађанство да помогне у прикупљању предмета. У истом листу објављен је чланак проф. Јовића у коме је, између осталог, дат опис десет будућих музејских збирки, а једна од њих је – Нумизматичка збирка.

Дужност чланова Иницијативног одбора била је и прикупљање експоната, а у томе су им помагали ученици Државне реалне гимназије. Предмети су привремено смештени у згради Гимназије. За прикупљање етнографског, археолошког и нумизматичког материјала био је задужен проф. Реља Новаковић. Он је у старој згради, на месту данашње поште, поставио изложбу која је отворена 1. маја (или 7. јула) 1949. године. Изложба је смештена у неколико просторија зграде и обухватила је материјал историске, етнографске и нумизматичке збирке. Градски народни одбор прихватио је предлог проф. Милорада С. Јовића о оснивању комплексног музеја. Народни музеј свечано је отворен Првог маја 1950. године у просторијама Конака кнеза Васе Поповића, као Градски музеј Ранковићево.  За првог управника постављен је Милорад С. Јовић.

У почетку збирком односно збиркама је руководио проф. Милорад С. Јовић, и то у периоду од 1950-1960. године. У периоду од 1948. до 1950. године прикупљена је одређена количина нумизматичког метеријала, али по свему судећи није вођена евиденција истог. Самим тим непознат је тачан број прикупљених примерака, порекло налаза, начин набавке и сл. Такође је непознаница да ли је материјал, у потпуности или делимично, сачуван и унет у Нумизматичку збирку. (У првој инвентарној књизи, вођеној од 1957. до 1961. године, налази се шест инвентарних бројева под којима је уведен нумизматички материјал без основних података тј. наведеног порекла, начина и датума набавке или само без датума набавке.) Музеј је привремено затворен и сав материјал је депонован. Предмети од племенитих метала, злата и сребра, депоновани су у сефу Народне банке у Краљеву. Након поновног отварања Народног музеја, Нумизматичка збирка постала је саставни, али самостални део Археолошког одељења којим 1964. године руководи археолог Обренија Вукадин. Од 1974. до 1981. године дужност преузима кустос археолог Тихомир Вучковић. Слободан Валовић руководио је збиркама у периоду од 1981. до 1987. године. Вера Богосављевић-Петровић водила је обе збирке у периоду од 1987. до јануара 2001. године. Археолошким одељењем од 2006. године руководи Татјана Михаиловић. Од 2001. године по први пут Нумизматичку збирку преузима стручно лице кустос нумизматичар.

Материјал Нумизматичке збирке већим делом је набављен путем поклона и откупа. У току првог периода тј. од 1950. до 1961. године откупом пристиже материјал ван територије коју покрива Народни музеј у Краљеву, тако да је овај нумизматички материјал (римски, средњевековни, српски средњевековни и модеран новац) пореклом из Београда, Суботице, Смедеревске Паланке, Новог Пазара, Пећи. Другу групу чини новац са територије коју покрива Музеј у Краљеву. То су примерци који потичу из самог града, приградских насеља (Чибуковац), околних села (Врба, Сирча), Рашке, Врњачке Бање и сл.   Стање се мења након 1974. године када се све више нумизматичког материјала откупљује са територије коју покрива Народни музеј тј. са територија општина Краљево, Рашка и Врњачка Бања. Поклоњени нумизматички материјал највећим делом потиче са територије општине

Краљево, и то углавном као случајни налаз. Прикупљање материјала путем рекогносцирања практиковано је само у поменутом, првом периоду, непосредно по оснивању Музеја и формирању нумизматичке збирке, а касније овај начин рада није дао позитивне резултате.

Прилив материјала путем археолошких ископавања своје прве резултате има од 1971. године када је истражен локалитет Стара Павлица и са некрополе потиче средњевековни новац који је са осталим,  археолошким материјалом предат Народном музеју. Затим 1973. године случајно је откривен антички локалитет Ланиште, у селу Корлаће, надомак Баљевца, у тренутку када су сељаци вадили земљу за циглу. Миле Јаснић, тада студент археологије, прикупио је следеће године материјал и предао Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву. Касније су археолошки и нумизматички налази прослеђени Народном музеју у Краљеву. Прилив нумизматичког материјала настављен је ревизионим заштитним ископавањима сондажног типа на потезу Луг-Ланиште предузетим 2001. и 2002. године у организацији Музеја. Откривено је 14 гробова у којима је нађено укупно 92 комада римског новца. Један примерак откривен је након девастације локалитета 2002. године. Спада у групу малих бакарних новчића (квадранса) ковања наших рудника из другог века наше ере. На једној страни има портрет, име и звање Трајана, а на другој женску фигуру која држи класје и натпис DARDANICI.

Ревизионо заштитно ископавање сондажног типа предузето је 2001. године на локалитету Добринац-Луг код Рашке након девастације истог, када је прикупљен римски новац.

Сондажним истраживањем  касноантичког металуршког центра локалитета Зајачак на Копаонику из 1997. године као резултат има један примерак римског новца који је веома битан за датовање налаза.

Након претходних рекогносцирања сондажно археолошко ископавање касноантичке градине на локалитету Градиште у селу Чукојевац код Краљева вршено је у периоду од 2002. до 2003. године. Откривено је касноантичко утврђење о коме је Феликс Каниц писао као остацима римског утврђења. У току ископавања, поред осталог покретног материјала, нађено је и 12 комада римског и византијског новца. У селу Обрва вршена су 2010. године сондажна ископавања на лок. Црквине и откривен српски и аустријски модеран новац.

Исти значај и вредност имају појединачни односно случајни налази након земљаних радова или интервенција и који припадају различитим временским периодима, али неопходно је да постоје тачни подаци о мeсту налаза и веома је битан квалитет нађеног новца. Случајни налази су основа појединих рекогносцирања терена, на пример село Врба је рекогносцирано на основу откупа Августовог денара из 1953. године. Током обиласка терена сазнало се за случајан налаз античке геме која је убрзо откупљена. Затим талир пронађен током земљаних радова на локалитету Под Чукаром у Сирчи, који је регистрован пошто је извршено рекогносцирање терена након откупа овог примерка европског новца XVI-XVIII века са ове територије.

Осим овог новца у оквиру Нумизматичке збирке налази се и тзв. „студијска збирка“ од преко 1800 комада разног металног и папирног новца који обухвата период од II до XX века.

Изложбена делатност:

Новац Србије, Црне Горе и Југославије 1868-1941, децембар 2003.-фебруар 2004. године, аутор Слађана Спасић

Гостујућа изложба:

Новац у Кини, новембар-децембар 2006. године, Министарство културе НР Кине у сарадњи са амбасадом НР Кине у Србији.

Циљ постојања ове Нумизматичке збирке је прикупити новац и платежна средства  која су била у употреби на територији овог града односно подручја деловања музеја са посебним освртом на локалне специфичности и карактеристике односно прикупљање нумизматичког материјала са нарочитим акцентом на археолошка ископавања, затим  рекогносцирање и набавка случајних налаза путем поклона и откупа.