БИБЛИОТЕЧКО


БИБЛИОТЕКА НАРОДНОГ МУЗЕЈА У КРАЉЕВУ

[ИЗДАВАЧКА АКТИВНОСТ МУЗЕЈА]   [БИБЛИОГРАФИЈА

Од првих дана постојања Народног музеја у Краљеву, поред предмета, куповане су или добијане на поклон разне публикације. Због стално присутних проблема везаних за недовољан број запослених, финансије и недостатак простора и намештаја, са формирањем библиотечког одељења отпочело се тек 1960. Први библиотекар био је Милорад С. Јовић, уједно и управник Музеја. У инвентарну књигу библиотеке Народног музеја у Краљеву прва библиотечка јединица уписана је 6. марта 1960. Уписиване су књиге набављене почевши од 1950. До 1988. библиотека Музеја била је у оквиру задужење неког од кустоса или секретара Музеја, Зорице Плањанин, а потом Славице Дукић. Од 1. новембра 1989. године до почетка 2001, руковођење музејском библиотеком било је у део пословних активности техничког секретара Биљане Хамовић и Милоја Радовића, тадашњег управника Музеја. Почевши од 2001, радно место кустоса библиотекара систематизовано је са 100% радног времена, подразумевајући висок степен стручне спреме.

У склопу Народног музеја у Краљеву данас постоји специјална библиотека, полуотвореног типа, којаима преко 5.000 монографских публикација и око 260 наслова стручних серијских публикација. У библиотечком фонду доминирају дела из области историје, етнологије, археологије, историје уметности, конзервације, нумизматике и музеологије, затим издања из области права, социологије, филозофије, књижевности, археографије, рударства као и богата референсна збирка. До већине издања долази се путем размене са еминентним научним и културним установама и институцијама. У оквиру библиотеке Музеја налази се и на десетине књига које су поклон некадашњег управника Музеја, Милорада Михаиловића. Последњих године, посебно од када је  адаптацијом зграде створен репрезентативан простор, лепеза дешавања из области културе постала је  обогаћена честим промоцијама књига и часописа.

У оквиру задужења библиотекара је и збирка Старе и ретке књиге, која броји око 100 издања. Чине је световне књиге, духовна литература (часловци, псалтири, требници), закони и периодика (Шумадинка) углавном из 19. века. Најстарија књиге у збирци су Правила молебнаја свјатих сербских просветителеј из 1765 и Кратка историја… Јована Рајића из 1793.

 

Марија Богдановић, историчар уметности, кустос, библиотекар, 12. септембра 2001 –  31. јула 2002.

Мирјана Савић, историчар, виши кустос, библиотекар, 15. августа 2002-