ДОКУМЕНТАЦИОНО



Одељење за документацију:

 

Кустоси:

Татјана Михаиловић, виши кустос, од 1991-2006. године

Олег Романов, кустос, од 2006. године

Одељење за документацију Народног музеја Краљево установљено је 1991. године, као посебно музејско одељење, централног типа. До тада документацију је водило свако одељење посебно, према наведеној структури Музеја, пре свега документацију збирки, на законом прописаним картонима. Музејске збирке и одељења су функционисали као одвојени подсистеми без међусобне комуникације, тако да је свако одељење за себе водило негативе и фотографије, слајдове или техничку документацију. Стручно научни материјал, који настаје радом кустоса у процесу истраживања и научне интерпретације није имао никакав формални оквир, већ је постајао у зони између пословног и личног. Формирањем овог одељења почиње реорганизација документације (ван инвентарних картотека, за које су надлежни кустоси збирки) уз формирање више видова централних форми, међу којима је најважнији централни стручни архив (ЦСА) као и други помоћни регистри (централна фототека, слајдотека, видеотека, планотека). На тај начин формирана је организована информативно-документациона целина, јасне унутрашње структуре, међусобно повезана једноставним линковима, која је омогућила транспарентну и официјелну везу између збирки и свих других видова инфорамција који из ње произилазе или су јој усмерене.
Одељење обавља и послове информатизације музејске делатности: формирање интерних (помоћних) база података и повезивање за глобални пројекат Музејско информационог система Србије (МИСС). Од 2003. године куповином првог дигиталног апарата, започиње фаза дигиталне фотодокументације, која потискује потпуно коришћење аналогних апарата и постепено води формирању квалитетно опремљеног фотостудија уз запосленог фотографа (Срђан Вуловић). Ова промена води и новом начину обраде фотографија и другачијем приступу овом медију. Поред тога Одељење је извршило и дигитализацију свих теренских видова документације и системаски врши дигитализацију свих форми класичне документације.

ЦЕНТРАЛНИ СТРУЧНИ АРХИВ (ЦСА) је сегмент документације у који се слива материјал свих одељења. То је стручно-научни, музеолошки архив који се трајно чува у Музеју и у којој се систематски обрађује стручни и креативни рад кустоса, од оснивања институције до данас. У регистру ЦСА Народног музеја Краљево се налази преко 230 досијеа која се односе на Музеј као установу, и пре свега рад његових одељења у различитим аспектима делатности (теренска истраживања, научно-истраживачки и музеолошки пројекти, изложбе, истраживање музејских колекција, презентације), али и на издавачку делатност установе, саме кустосе као креаторе ширег културног ткива средине у којој делују, концерте, промоције, радионице, конференције за новинаре, сарадњу са другим институцијама и сегментима друштва. На тај начин он је систематски уређен извор базних научних и културних информација и знања, који омогућује интердисциплинарни приступ музејским пројектима. Посебан помак је начињен у начину документовања изложбе, као сложене структуре која врши вишезначну комуникацију са публиком и истовремено је резултат и креативности и знања аутора. Учињен је труд да се сложени кодови ове структуре очувају и пренесу у будућност.

ПОМОЋНИ РЕГИСТРИ

Централна фототека (ЦФ) формирана 1991. године са намером да укине разнолике и неусаглашене начине вођења фотодокументације (по одељењима) и створи јединствен ресурс способан да испрати све аспекте музејске делатности у истој форми (истом картону). Као најоптималнији предложак узет је ИКОМ-ов фотокартон (Мусеологица ин…..). Негативи спаковани у посебне коверте налазе се поред својих картона. Регистар фототеке креиран је као база података и у послу који следи требало би да дође до дигитализације негатива.

Централна слајдотека (ЦС) је регистар слајд филмова који се обрађују по истом принципу као негативи, а смештени су у посебном орману у пластичним кутијама, које их штите од прашине, у рамовима без стакла. Процес њихове дигитализације такође следи.

Централна планотека (ЦП) чува комплетну техничку документацију, у највећем проценту са археолошких истраживања, али и део архитектонског наслеђа насталог радом Уметничког одељења, као и техничку документацију саме музејске зграде. У орманима планотеке чувају се и музејски плакати као посебан вид документације који се системаски одлаже и чува у неоштећеној форми.

Видеотека (медијатека) је од почетка пројектована као централна документација и тиме је постала заједнички фонд, јединствена целина, без обзира на разнолике садржаје. Видео материјал је интензивније почео да се прикупља од 1995. године када је отворен нови галеријски простор, што је довело до покретања нових, атрактивнијих садржаја и промену односа локалних и државних јавних медија према установи. Односи се на програме Музеја, а употребљава се и у педагошком раду и јавним програмима, било да су општег едукативног карактера или специјализованог (везаног за неке пројекте које Музеј води или нека питања визуелне културе и уметности, стари снимци из Кинотеке који се односе на историју Краљева). До 2004/5. године видео материјал се прикупљао на видео касетама. Процес дигитализације видеотеке је спроведен до краја уз формирање пратеће базе података са информацијама о сваком диску појединачно, тако да је практично видетека трансформисала у медијатеку. Данас су сви нови видео прилози у дигиталној форми.

Литература:
Татјана Михаиловић, Реорганизација документационих форми у Народном музеју у Краљеву, Наша прошлост 6, Краљево 2005, 151-179