ПЕДАГОШКО

Пропагандно – педагошко одељење формирано је 1983. године.

Кустоси педагози:

1983 – 1990. – Миладин Ивковић, академски уметник

1990 – 1998. Љубиша Симовић, историчар уметности

1998. Сузана Новчић, историчар уметности

Пропагандно – педагошко одељење

Приказом генезе генералних музеолошких концепција и сагледавања различитих приступа васпитно-образовној улози, тежили смо да укажемо на основне принципе по којима се педагошко-пропагандна делатност Народног музеја у Краљеву развијала од својих почетака до данас.
Рад са публиком је један од најлепших и најинспиративнијих специјалних задатака музејских установа. Од оснивања Музеја може се пратити рад на упознавању публике са музејским садржајем, кроз најелементарније облике комуникације – тумачења сталне поставке и тематских изложби.
У складу са тенденцијама музеолошке праксе и динамиком изложбене ликовне делатности рад са публиком је временом еволуирао и изискивао потпунији и целовитији однос са јавношћу, школама и грађанством. На то је и упућивала и Књига утисака, која је као традиционални метод комуницирања публике са музејским садржајем, постојала од оснивања Музеја. Пажљивим читањем порука, могу се пратити реакције, сугестије, утисци и емоције публике. Оснивањем Дечијег мајског ликовног салона 1973. године, бројним изложбама краљевачких уметника, као и гостујућим тематским изложбама, може се уочити свеобухватнији програмски коцепт.
Тако је 1983.године основано Пропагандно – педагошко одељење, које је у почетку преузело највећи део посла за два важна музејска задатка: излагање (комуникација) и публиковање (информација). Дугогодишњим радом и пре свега добијањем великог галеријског простора Пропагандно – педагошко одељење добија свеобухватније послове:
– Припрема и организовање плана изложбене ликовне делатности
– Писање текстова, чланака и предговора за каталоге изложби, стручне
– часописе, зборнике и др.
– Организација, најава и отварање изложби и други музејских програма
– припрема каталога, позивница, плаката и других облика музејске
презентације
– сарадња са школама и припремање Даечијег мајског ликовног салона
– сарадња са медијима (локалним, регионалним и националним)
– сарадња са међумузејским установама и установама културе уопште
– организовање пласмана музејског презентационог материјала и сувенира

Истраживање публике у Народном музеју у Краљеву заступљено је само кроз евидентирање броја посетилаца у годишњим извештајима и кроз забелешке у књигама утисака. Структуру посетилаца Музеја у првим деценијама након отварања 1950. године чинили су ђаци, војници, професори, радници, а поред шире нестручне публике и многобројни музеалци из земље и иностранства.
Након рестаурације зграде Господар Васиног конака од 1960. до 1963. године, отворена је Стална поставка одељења I и II српског устанка и поставка тематске изложбе НОБ-а и радничког покрета овога краја. Обе изложбе, намењене у првом реду школској, радничкој омладини и војсци, биле су значајне у циљу неговања традиције и очувања историјског памћења. Пракса педагошког рада непосредним контактом кустоса са публиком надаље је негована и систематизована предавањима из области новије историје и етнологије која су одржавана у школама и Дому ЈНА.
У циљу повећања броја посетилаца и стварања веће заинтересованости школске омладине за музејске приредбе, у сарадњи са Основним школама и Просветно-педагошким заводом, 1973. године су уведене претплатне улазнице за ученике основних школа по приступачној цени од 2,00 динара којима се омогућава да посећују све музејске изложбе неограничен број пута годишње (овом акцијом обухваћено је око 2.000 ученика). Од 1974. године, када је запослен кустос историчар уметности Милорад Михајловић, успостављен је континуитет одржавања самосталних, групних и тематских ликовних изложби, што се позитивно одразило на посећеност Музеја, те је до 1980. године просечан број износио 35.000 посетилаца годишње.
У складу са тенденцијама музеолошке праксе и динамиком изложбене ликовне делатности рад са публиком је временом еволуирао и изискивао потпунији и целовитији однос са јавношћу, школама и грађанством. На то је и упућивала и Књига утисака, која је као традиционални метод комуницирања публике са музејским садржајем, постојала од оснивања Музеја. Пажљивим читањем порука, могу се пратити реакције, сугестије, утисци и емоције публике. Оснивањем Дечијег мајског ликовног салона 1973. године, бројним изложбама краљевачких уметника, као и гостујућим тематским изложбама, може се уочити свеобухватнији програмски коцепт.
Тако је 1983.године основано Пропагандно – педагошко одељење, које је у почетку преузело највећи део посла за два важна музејска задатка: излагање (комуникација) и публиковање (информација). Први кустос тек основаног педагошког одељења био је Миладин Ивковић, академски уметник. Велика продукција ликовних изложби изискивала је континуирани рад на поставкама, припремама за каталоге, позивнице, плакате, као и сарадњу са обласним уметницима и локалним медијима.
Народни музеј је, крајем 80-их и почетком 90-их година XX века, настојао да од појединих приређених изложби начини комплексан културни догађај. Иако је због смањења изложбеног простора ( 1987. године затвара се Галерија, у коју се смешта музејски депо) Музеј смањио изложбену активност, водило се рачуна о садржајима који би привукли публику. Поред Дечијег мајског салона, Пропагандно – педагошко одељење реализује још једну едукативно – креативну активност – Школу графике. Графички атеље окупио је десетак, углавном млађих, поштовалаца графичке дисциплине. Практичне курсеве водили су ликовни уметници и сарадници музеја. Као круна њихове едукације и практичног рада приређена је изложба од најуспешнијих радова насталих у радионици.
Од 1990. године на место кустоса- педагога долази Љубиша Симовић, историчар уметности. Поред изложбене делатности и припрема каталога, плаката и позивница, отварања изложби употпуњавана су музичким програмима, песничким представљањима и разговорима са ствараоцима. Ангажовањем стваралаца из разних области културе у оквиру таквог приступа оствариване су занимљиве културне свечаности, које су биле увек добро посећене о чему сведочи чињеница да је сваке вечери више од стотину посетилаца пратило програмске садржаје у оквиру серијала програма Вече у Господар Васином конаку (1990.година) на платоу испред Музеја. Комплексност садржаја и сарадња са сродним институцијама ( Позориште, Књижевни клуб Краљева.) квалитативно су утицали на публику и њихово учешће у програму.
Отварањем новог простора Галерије Народног музеја у Краљеву 1995. године, створили су се услови за организацију и извођење различитих културних садржаја. Поред изложби и традиционалних манифестација, простор је омогућио и одржавање научних скупова, промоције књига, презентације музејских одељења и њихових истраживачких активности, музичке садржаје и концертне наступе, свечаности и струковна окупљања и разноврсне музејске активности.
Од 1995. године, када Музеј добија репрезентативан галеријски простор Пропагандно – педагошко одељење добија свеобухватније послове:

– Припрема и организовање плана изложбене ликовне делатности
– Писање текстова, чланака и предговора за каталоге изложби, стручне
– часописе, зборнике и др.
– Организација, најава и отварање изложби и други музејских програма
– припрема каталога, позивница, плаката и других облика музејске
презентације
– сарадња са школама и припремање Даечијег мајског ликовног салона
– сарадња са медијима (локалним, регионалним и националним)
– сарадња са међумузејским установама и установама културе уопште
– организовање пласмана музејског презентационог материјала и сувенира

Кустос педагог је програмску изложбену активност остваривао у два изложбена простора : мали простор Господар Васиног конака за повремене изложбе и нов галеријски простор, где су се реализовале изложбе, по одлуци Уметничког савета, искључиво по позиву.
Исте године одржана је прва конференција за штампу, као сложени модел најаве годишњег музејског програма. Овакав вид информисања постаће уобичајена музејска пракса. Медији представљају специфичну интересну групу. Област односа с медијима изузетно је важна и деликатна, отуда је сарадња са средствима информисања постала садржајнија. Поред најава и отварања изложби, подразумевала је и гостовања кустоса педагога на локалним, регионалним и националним радио станицама и телевизијама ради обавештавања најшире јавности о активности Музеја. Упоредо са квалитетнијим садржајем, водило се рачуна да каталог и читав визуелни облик изложбе својим графичким дизајном указује на квалитет и укупан излед музејског садржаја.
Временом је визуелни идентит изложби и уопште музејске презентације постао важан и препознатљив сегмент свеукупне музејске делатности. Каталози, позивнице, плакати, флајери, билборди стратешки постају примаран презентациони материјал, који јавности пружа јасну поруку о деловању Музеја.
Од 1998. године на место кустоса педагога долази Сузана Новчић, историчар уметности. Делатнос одељења, која је почивала на утврђеним програмским принципима, продукцијски се ширила на реализацију ретроспекривних изложби краљевачких уметника и Дечијег мајскок ликовног салона, који је врло често тематски обликован. У периду 2001-2002. године основан је Центар за дечију комуникацију, захваљујући партнерској сарадњи Музеја и Данског савета. Програми су одржавани у школама и Музеју. У оквиру Дечијег салона приређивани су и скупови и разговори са ликовним педагозима, као комуникацијски вид побољшања квалитета изложбе.
Посебан сегмент активности Народног музеја представља сарадња са Музичком школом “Стеван Мокрањац” из Краљева која је изнедрила велики број квалитетних музичких интерпретатора познатих широм наше земље и ван ње. Музичка школа негује вишедеценијску праксу да своје музичке таленте и дела са највишим захтевима који се постављају пред извођача презентује у Народном музеју. Тиме је створена традиција приређивања дипломских концерата и јавних часова ученика Средње музичке школе “Стеван Мокрањац”, као и професора ове школе, како би шира јавност, а посебно родитељи имали прилику да чују и да се увере у квалитет образовања своје деце.
Прворазредни музички програми, извођени од стране уметника чији је квалитет потврђен на домаћим и светским сценама, у музејском простору представљају презентацију врхунских домета интерпретације разноврсних композиција. У периоду од 1995. до 2009. године у Народном музеју у Краљеву приређено је 198 концерата свих музичких жанрова.
Галерија је много пута била претворена у концертну салу захваљујући изузетној акустици самог простора, као и чињеници да Музеј у свом поседу има клавир и пианино. Такви услови омогућили су организацију серије солистичких наступа професора Академије музичких уметности, најистакнутијих инструменталиста, славних баритона и примадона, првака београдске опере и многих других. Организоване су и оркестарске форме извођења најразличитијих музичких облика, као што су вечери песама и оперских арија, вечери камерне музике, хорска извођења традиционалне духовне српске и руске музичке баштине, дела савремених српских композитора у интерпретацији камених хорова, клавирска дуа и триа, камерни ансамбли Школе за музичке таленте из Ћуприје итд. Поменути музички садржаји, приређивани у Музеју, били су високо оцењени од стране музичке критике и увек радо примљени код бројне публике.
Галерија повремено уступа простор другим установама културе, Библиотеци за песничке и књижевне вечери, Позоришту за промоције (Портрети глумаца), Фото кино клубу за презентацију и стручна предавња, Филмским фестивалима: Београдски фестивал документарног и краткометражмог филма, Фестивалу археолошког и анимираног филма, и друго.Свечаности, промоције и други програми.
Своју активност Пропагандно – педагошко одељење остварује и у оквиру обележавања традиционалних културних и градских садржаја – Дани преображења, Дан музеја, Ноћ музеја и друго. Читав делатност одељења, поред поменутих послова, базирана је на осмишљавању и реализацији визуелног идентитета установе. Важан сегмент презентације музејског садржаја (разгледнице, календари, сувенири) прилагођен је савременим трендовима у култури и што бољој комуникацији Музеја и публике.