Шта се крије у књигама? У спомен на жртве II светског рата

октобар 2, 2010 у рубрици ПРОГРАМИ, РАДИОНИЦЕ, СИЛВИЈА КРЕЈАКОВИЋ аутор Уредник

 

Шта се крије у књигама, ОШ. Јово Курсула

Пројекат: „Шта се крије у књигама? У спомен на жртве II светског рата „, настао је као одговор на изазове: како тему страдања у рату, историографске податке о  страдању цивила: Срба, Рома, читавих заједница Јевреја, Руса, избеглих после Октобарске револуције, Јермена, избеглица Словенаца,  изгнаних из НДХ, са Косова — укључити у едукацију младих?  На примеру рада меморијалног центра Јад Вашем у Јерусалиму, где је ова замисао први пут реализована, потврђено је  да је  едукација младих о стадањима у рату, кроз презентације, радионице,  најбољи  метод осуде злочина, нацизма и тоталитарних система.

Чему служи и коме је намењен пројекат?

 

ОШ. Јово Курсула

Као језиви споменици  искључивости  трећег по реду Рајха у немачкој историји, остала су стратишта  у Мачви, Краљеву, Крагујевцу; места логора на београдском Сајмишту и у НДХ. Циљ пројекта је, да се на примеру заједничке прошлости, као основи:

— у свести данашњице, међу младима школског узраста (14–18 година), различите социјалне, етничке припадности, успостави недостајући интеркултурални дијалог;

—    створи заједнички отпор према фашизму, расним теоријама и тоталитаризму савремене епохе;

— емитује заједничка, антиратна порука;

—    афирмишу специфични модели у наставној обради тема о рату;  

Програм је намењен  популацији младих овог узраста, који су не само  из локалне средине, међу којима је велики велики број Рома, већ и из избегличких породица из Хрватске и Босне, као и из још присутнијег миљеа  — деца расељених са Косова и Метохије.

Где се остварује?

Радионица о холокаусту, Пољопривредна школа

Заједничко страдање ових различитих националних, социјалних, етничких, верских група, представља се на заједничком микроплану: локалној средини, пред данашњом различитом популацијом младих, често маргинализованих у класичном образовању.  У школама на градској периферији, социјална и друштвена диференцијација, још је израженија. Зато је приоритет програма, да као учеснике, актере  и посматраче,  укључи  децу из ових школа.

Како и о чему говори?

Форма: дирекан приказ стравичних података и фотографија са стратишта, није примерен сензибилитету деце. Обиље историографске грађе, сукоби између истраженог и прокламованог, стереотипи истрошени у идеологизацији последњих деценија, истраживаче прошлости воде у неопходне потраге за  специфичним моделима представљања историографске грађе. Иновативан приступ  историји, одредио је да се у овом раду, сви историографски  подаци  трансформишу у форму блиску поимању младих данас — радионицу, која има елементе  Позоришта потлачених, по томе што подстиче развој социјалног мишљења и свести о прошлости обележеној притисцима, тлачењем, уништењем (Боал Аугусто, Позориште потлаченог,  2004.)

—жанр:  симболизам;

Шта се крије у књигама, ОШ. Јово Курсула

Садржај: прича има неколико слојева — истурени, приказни, где нас измишљени ликови Архивари (4), протагонисти, чувари књига из градских библиотека у Краљеву и Крагујевцу и обласних библиотека у Београду (старо Сајмиште) и у Јасеновцу, суочавају са  проблемом уништења својих едиција, што износе, у форми извештаја,  пред  Међународног истражитеља за питање уништења књига—  посредног антагонисту, у овом случају.  Дубљи слој приче ових имагинарних ликова, скривено значење — да је свака библиотека у ствари стратиште, а да је свака књига написана на српском, хебрејском, ромском, руском, словеначком језику — једна људска жртва, истргнута из окружења породице, ближњих… открива се на крају. Радионица завршава пројектовањем страна „Поменика“, где свака страница представља једну жртву, а уместо аутора књига испод фотографије,  је име жртве. Свака књига имала је сопствену вредност, садржај, непоновљив као и животи жртава за свог трајања. Представљањем персонализованих слајдова – страна из Поменика на крају програма, ствара се међусобни однос, саосећање, блискост са људима у временској вертикали, али и савременицима, особама из окружења — хоризонтале садашњости.  

Научна компонента пројекта:

истражени историјски извори (обрада  писаних и наративних извора о злочинима војске Wermachta почињеним у Краљеву и Крагујевцу 1941. из Народног музеја у Кралјеву и Спомен-музеја „21. Октобар“ у Крагујевцу); архивска грађа (документација Музеја жртава геноцида, Архива Југославије за београдско Сајмиште и Јасеновац); литература (др Милан Кољанин, др Венцеслав Глишић, о терору  и злочинима нацистичке Немачке у Србији 1941-1944);

 

електронска база о жртвама II светског рата Народног музеја у Краљеву, у коју сам након истраживања извора и литературе, унела поименичне  податке о 4.200 жртава Срба, Словенаца, Руса, Рома…са овог подручја. Значајније од овог поузданог броја жртава, испод кога не треба ићи у даљим истраживањима, је чињеница да иза сваке цифре стоји особа са својим именом, презименом, именом родитеља, местом рођења, годиштем, занимањем и местом запослења, бројем чланова домаћинства, фотографијом уколико је сачувана, датумом и местом смрти;

Народни музеј Краљево

подаци тзв. оралне историје, од велике важности при истраживању ове теме, биле су изјаве потомака стрељаних и савременика догађаја,. Потакнути никад оствареним правом на исплату ратних репарација породицама и појединцима, потомци жртава стрељаних у лагеру октобра 1941. долазили су у Музеј у Краљеву. Страдала  ромска заједница у Краљеву током окупације, била је изузетно бројна, тако да не изненађује велики  број њихових потомака, којима су издате потврде о страдању ближњих.  Кроз размену података о стрељаним члановима породице, остваривао се интеркултурални дијалог и у хоризонталној, географској равни. Са бројним члановима породица стрељаних пореклом из Војводине, источне Србије, Босне и Хрватске, који су ухлебље пронашли у овдашњим Фабрикама авиона и вагона у међуратном периоду, остварен је афирмативни комуникацијски процес.

уникатна књига „Поменика„, писаног споменика жртвама, јединствена је књига сећања у оквиру сталне музејске поставке. Свака страна Поменика, за памјат, или за сећање носи личну посвету, са записом за по једну жртву на свакој појединачној страници. Персонализација жртава је најважнији моменат истраживачког процеса, како би се бројеви очовечили, добили људски лик. У укупном броју жртава, прокламованом у низу послератних деценија, без навођења имена жртава, када је било важније навести имена актуелних политичара, губила са и индивидуалност жртава, иако је свака индивидуална – била и трагедија породица, града… [Kulturni centar REX]

 

Едукативна компонента пројекта:

Идејна заснованост, циљеви пројекта јасно су опредељени ка едукацији, где прича о заједничком животу и страдању у прошлости доводи до толерантног и конструктивног односа у садашњости.

 

Претходна оствареност пројекта:

Пројекат је (на енгл.), представљен у Јад Вашему, на Међународној конференцији о холокаусту у образовању, одржаној  од 7. до 11. јула 2008. пред  700 учесника из 52 земље у свету. Србија је била присутна са 3 рада: Светлане Спајић, етномузиколога; протосинђела Јована (Ћулибрка) из Одбора за Јасеновац при Српској православној Цркви; и овим, ауторским (Силвија Крејаковић) What is hidden in the books? In memory on the victims of the Second World War, International school for Holocaust study, Yad Vashem, 9.јул

 (апстракт радa на сајту Јад Вашема:  www.yadvashem.org/education/department/english/conference 6/workshop).

Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима његовим место и име (Јад Вашем)…име вечно даћу сваком од њих које се неће затрти…

Књ. пророка Исаије, гл. 56:5

   Јад Вашем, чији назив на хебрејском, утемељен у  Старом завету значи „место за сећање (помен) на  име“, подигнут на Брду сећања (Хар Хазикарон) у Јерусалиму, далеке 1953. године,  представља  целину коју чини неколико павиљона са тематски опредељеним музејским  поставкама; споменичким творевинама инспирисаним темом холокауста;  едукационим и документационим центрима. То је у правом смислу „нови музеј“, свеобухватни, тотални музеј, а не обзидана енклава. Управо ту, у Месту за сећање на име, где је универзална тема краха хуманости постављена на светски трон, начинили смо први искорак овог пројекта — учешћем на Међународној  конференцији о холокаусту  од 7. до 11. јула 2008.  Конференцију, која је окупила око 700 учесника из 52 земље у свету, отворио је Авнер Шалев, директор Јад Вашема, уз обраћања и израелског министра образовања, госп. Тамира, министра за социјалну политику, госп. Херцога; Уследила су запажена предавања и дискусије на панелима истакнутих предавача, професора Хебрејског и Универзитета у САД, Берлину, у Јад Вашему о овим темама, да поменем само: Омера Бартова, Дорит Новак, Стивена Смита, Јехуду Бауера и радионице у оквиру Међународне школе —студија о холокаусту. Присутношћу Србије са три радаСветлане Спајић-етномузиколога, протосинђела Јована Ћулибрка из Одбора за Јасеновац при Српској православној Цркви и овог, историографског,  остваривао се интеркултурални дијалог присутних историчара из Шпаније, Израела, Канаде,  Хрватске… Слобода у исказивању  историографских контроверзи, суочавање са примерима злочина у прошлости, страдања Срба, Јевреја и Рома у масовним злочинима јединица Вермахта, SS трупа, хрватских Усташа — над цивилима у Краљеву, Крагујевцу, на старом Сајмишту и у Јасеновцу, али и у „ослободилачком“времену, као  и са актуелним појавама у матичним срединама,  не претвара  Јад Вашем у пориште, у место конфронтације. Успостављена терминологија, коришћење кључних речи: холокауст, геноцид, антисемитизам да означе универзалне појаве, у свим дијалозима изреченим у Јад Вашему, дају овом месту универзални, наднационални карактер.

Циљ пројекта препознат у томе да се — на примеру заједничке прошлости, као основи, у свести данашњице, међу младима  успостави интеркултурални дијалог и емитује заједничка, антиратна порука, остварен је у Израелу, земљи перманентних верских, политичких  и војних сукоба.

 

Аутор пројекта: Силвија Крејаковић, историчарка-виши кустос Народног музеја у Краљеву