УМЕТНИЧКО ОДЕЉЕЊЕ

децембар 16, 2010 у рубрици Uncategorized аутор Уредник

До доласка стручног кустоса Милорада Михаиловића, историчара уметности физиономија изложбене ликовне делатности није дефинисана, а у креирању програма  углавном се полазило од друштвене и културно –  просветне мисије Музеја. Отуда су изложбе најчешће биле гостујуће и осмишљене као панормаски прикази појединих или групних уметника и уметничких праваца.

У периоду од 1973. године ликовна изложбена делатност постаје једна од најактивнијих  делатности  у читавом програмском концепту установе. Већ 1974. године реализоване су две изложбе из збирке Музеја – цртежи Љубе Ивановића и  Краљево у цртежима Владислава Маржика. Излагање и публиковање експоната из сопствених фундуса, постављен је као један од основних  програмских принципа. Ове изложбе нису само представљање музејских збирки, већ и драгоцена карика у сложеном ланцу заштите културног блага.

Тако су скоро сваке године реализоване изложбе са грађом из Збирке уметничких дала (Пејзажи из збирке уметничких дела, Одабрани радови из збирке уметничких дела Музеја, Жене сликари из збирке уметничких дела Народног музеја, Српско савремено сликарство из збирке уметничких дела Музеја, Изложба графике и цртежи из збирке уметничких дела Музеја).

Иако је  динамичност ликовне изложбене делатности често базирана на квантитативним критеријумима, јасно се могу дефинисати њени програмски праваци, који су током дугогодишњег рада постали окосница изложбене ликовне делатности:

– Изложбе значајних уметника и уметничких група разних стилских припадности из установа културе и других културних  центара, као основни модел за упознавање културне јавности са различитим  ликовним и визуелним облицима савремене уметничке праксе. Изложбе су најчешће биле једноставно конципиране, као прикази поједих збирки и тематстски концепти- Савремена југословенска графика (Музеј савремене уметности Београд;33 графичка листа савремене светске графике из музеја савремене уметности;

Цртежи из збирке Музеја савремене уметност;Неки моменти у настајању савремене слике – примери савременог југословенског сликарства (1900 до данас) Музеј савремене уметности; Енформел у Београду,Графика Београдског круга, Графички колектив, или као ауторски прикази – Миодраг Рогић, слике; Иван Табаковић, слике и цртежи; Љубица Сокић, слике; Миодраг Протић, слике и други.

Овај модел музејске презентације, омогућио је да се  културна јавност бар делимично, кроз тематске и проблемске изложбе, као и ауторске приказе из збирки других музеја, упозна са реперезентативним делима српске  и југословенске уметности, као и актуелном савременом продукцијом.

Поред Галерије, 1980. године,  Музеј добија, још један мањи простор за излагање (приземље Господар Васиног конака). Тако су се стекли услови за афирмацију младих уметника и презентацију свих облика  актуелних  визуелних  медија –слике, графике, скулптуре, фотографије.

Изложбену активност тих година карактерише велика продукција и  често квалитативна  програмска политика . Поред уметника који су својим аутентичним радом били представници садашњег уметничког локалног или општег  тренутка  било је аутора и изложби, најчешће ревијалних ( Ликовни сусрети другарства радника општине Краљево, Деца Југославије Титу – зденац радости), које не садрже неопходне естетичке квалитете.

– Следећи музеолошке принципе о едукацији и презентацији,  водило се рачуна о изложбама са делима традиционалне вредности. Гостујуће изложбе, пре свега Народног музеја у Београду, као и других музејских установа представљале су велики културни догађај и најнепосреднији едукативни модел – Експресионизам у југословенском сликарству, Портрет детета у српском сликарству 19 века, Слике Ђуре Јакшића, Пејзажи у српском сликарству, Српски бакрорез 18 века, и многе друге.

– Посебну пажњу Музеј је посвећивао  краљевачкој ликовној сцени, пратећи континуирано рад обласних уметника. Плански су презентовани путем самосталних изложби и групних окупљања. Тако су покренуте различите групне изложбе, пре свега изложба Краљевачки ликовни уметници, а нешто касније изложбе као ревијални прикази Удружења ликовних уметника Краљева „Владислав Маржик“ организоване под називом  Пролећна изложба и као ауторско ктитички приказ Избор критичара.

Изложба Краљевачки ликовни уметници први пут је организована 1972. године и трајала је с прекидима ( у периоду 1976. до 1982. године није организована због недостатка материјалних средстава) све до 1991. године.  Изложба је жирирана, а Правилником изложбе је предвиђено да жири, изврши избор радова за излагање и додели три откупне награде за најбоље радове. Током дугогодишњег трајања изложба је прерасла у традиционалну смотру обласних ликовних уметника, на којој су се рефлектовале све новине уметничко живота града.

Поред тога, Музеј је приредио  неколико едукативних и ликовних изложби из установа Заједница музеја Западне Србије и велики број аукција слика у сарадњи са Продајном галеријом на Косанчићевом венцу у Београду.

– Као посебан облик изложбене делатности, специфичан и драгоцен пример едукације, организован је 1974. године Дечји мајски ликовни салон –изложба ликовног стваралаштва ученика виших разреда свих основних школа  са територије општине Краљево.

Схватајући улогу и значај ликовног образовања у формирању младих, Музеј настоји да овом манифестацијом потпомогне развој ликовне културе и допринесе комплекснијем визуелном и ликовном образовању деце. Салон је утицао на бројне генерације деце, која су путем изложбе афирмисала креацију и таленат. У Збирци Музеја чувају се најуспешнији радови, сакупљени током 35 година постојања манифестације, као пример дечијег стваралаштва и вредан материјал за различита употребна истраживања у области музеологије и образовања.

Прекретница у изложбеној ликовној делатности  и њеној програмској вертикали настаје 1995. године, када се отвара нови галеријски простор у  приземљу зграде некадашње Ратарске школе. Добијањем изузетног галеријског простора од 300 м² створени су услови за побољшање квалитета изложби, комплексније садржаје и разнородне уметничке манифестације. Већ 1995. године, у оквиру свечаног отварања новог музејског простора отвара се ретроспективна изложба слика Миодраг Б. Протић. Следе изложбе значајних представника српског уметничког простора- Лазар Возаревић(1995); Александар Цветковић (1996); Милан Коњовић(1997); Коста Богдановић (1997); Фило Филиповић(1998), и друге.

Нови галеријски простор омогућио је и ретроспективне или јубиларне  изложбе краљевачких академских  уметника – Владислав Маржик, Чеда Павловић, Павле Поповић, Милан Ђокић, Драгољуб Босић, Слободанка Прибаковић – Костић, Драган Пешић и други, као и афирмацију младих аутора -Светлана Јевтић, Дејан Кивић, Јелена Шалинић, Миодраг Кркобабић и други).

У програмском делу, нови простор је омогућио презентацију мултимедијалних садржаја и комплекснијих уметничких манифестација. Изложба  Огледало Балкана

померила је границе програмске политике Музеја, пре свега геополитичким опредељењем (читав Балкански регион) и новим облицима презентације савремене уметности.

Поред тога, установљена је изложба Бијенале краљевачке уметности као приказ и афирмација актуелне уметничке сцене Краљева, Рашке и Врњачке Бање.

У времену све богатије културне понуде, императив за Музеје представља међумузејска сарадња, односно заједнички програми и пројекти. У том правцу је интензивирана сарадња са сродним установама, у виду заједничких изложби и пројеката (Коса Бокшан и Петар Омчикус,  Идеја нереализације, Препознавања) или гостујућих изложби (Фантастика у делима ликовних уметника, Музеј наивне уметности Јагодина,Скулптура  у покрету/покрет у скулптури, МСУ, и друге).

Поред сарадње са сродним установама културе, остварени су партнерски односи и са другим институцијама у циљу обогаћивања музејске понуде. Као примери такве сарадње је манифестација Ноћ музеја( Улица уметности и Атеље на отвореном) и сарадња са уметничком асоцијацијом Ремонт путем изложбе Теленор колекција савремене српске уметности.

Нов галеријски простор омогућио је квалитетније приказе експоната из Збирке уметничких дела у сложенијем, проблемском облику ( Из збирке Уметничких дела, Надгробни споменици из Збирке уметничких дела, Дарови Музеју, Иконе из Збирке уметничких дела, Стална музејска поставка). Резултат таквог рада и ауторске сарадње музејских одељења (археолошко  и уметничко одељење) је изложба  Доба светлостисрпска уметност XIII века, која је музеолошким концептом вишезначности музејског материјала активирала публику на креативна и целовита сазнања.

Захваљујући динамичној и некохерентној  изложбеној делатности Музеј је постао место где су излагали многи уметници и уметнички правци,  промовисане књиге, стручна литература и округли столови са темама из класичне и савремене уметности. Тиме је Музеј постао и место сусрета са значајним бројем еминентних стручњака који су пружали шири поглед на теоретско уметничку проблематику – теоретичари, критичари уметности,  историчари уметности ( Гојко Суботић, Ирина Суботић, Јерко Денегри, Коста Богдановић, Зоран Гаврић и други).

Укупну слику Изложбене ликовне делатности  Народног музеја у Краљеву, у организацији њених кустоса-историчара уметности, коју су деценијама организовали,креирали и презентовали уметничке вредности (Милорад Михаиловић, Миладин Ивковић, Љубиша Симовић и Сузана Новчић) употпуњује и податак да је 1965. године до 2010. године  приређено је 305 ликовних изложби. различитих ликовних медија (слике, графике, скулптуре, фотографије, инсталације, видео инсталације, мултимедијални радови, дигитална штампа, проширени медији и друго).  Тако је током 60 година трајања Народног Музеја у Краљеву, поред основне делатности чувања и заштите културних добара, ликовна изложбена делатност као  носећа презентациона активност, постигла завидан ниво у раду и у многоме допринела угледу саме институције.

Сузана Новчић

Please follow and like us: