ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА

децембар 15, 2010 у рубрици Uncategorized аутор Уредник

Збирка уметничких дела на својим почецима

Почетак систематског прикупљања и обраде уметничких експоната везује се за време самог установљења Музеја јер је Збирка уметничких дела основана непосредно по стварању Иницијативног одбора за оснивање Народног музеја у Краљеву, маја месеца 1948. године, када је у духу оптимистичког доба обнове апеловано, путем локалне штампе, на грађанство Краљева и околине да прилозима/поклонима помогну стварање збирки Народног музеја. Програмом Иницијативног одбора предвиђено је да будући музеј поред уметничког одељења оформи и „Галерију уметничких објеката (фреске, моделе, макете, слике).“ Захваљујући таквој полетној организацији и ентузијазму, приложен је први експонат – цртеж Старе зграде Музеја, који је поклонио један од првих школованих уметника у Краљеву Владислав Маржик.

Оснивањем Народног музеја 1950. године, стекли су елементарни услови за перманентним прикупљањем музејског материјала, а у тек оформљену Галерију уметничких дела набављана су нова ликовна остварења. На захтев управника тек основаног Музеја, проф. Јовића, Владислав Маржик је почетком октобра 1950. године започео рад у Музеју, на месту рестауратора, одакле је битно је утицао на формирањe иницијалног фонда збирке. По идеји самог управника, урадио је већи број цртежа са историјском тематиком. Тих година Музеј је, на иницијативу самог Маржика, откупио 20 вредних цртежа из заоставштине Љубе Ивановића, родоначелника модерне школе цртања у Србији. Цртежи су настали током његових бројних путовања у периоду од 1921 – 1938. године.

Педесетих година, које имају улогу почетног поглавља у обновљеној културној средини, целокупни културни и уметнички живот у Краљеву постаје живљи, нарочито после доласка младог сликара и професора Чедомира Павловића.

Рођен у Тополи 1922. године, гимназију учи у Крагујевцу, а Учитељску школу у класи Анте Абрамовића, завршaва у Београду. У периоду од 1952. до 1958. године, колико је живео и радио као професор у Вишој гимназији и уметнички сарадник фабрике Магнохром у Краљеву, Павловић је битно утицао на оживљавање културне традиције. Поред педагошког рада, организовања ликовних изложби и окупљања младих уметника, биоје ангажован и као један од стручних чланова музејске управе. Саветодавно је утицао на правце музејског рада и откупну политику збирке, која је у овом временском периоду обогаћена делима значајних српских и завичајних уметника ( Голубовић Милош, Настасијевић Живорад, Станковић Бранко, Поморишац Васа, Павловић Чеда, Маржик Владислав и др).

Збирка уметничких дела свој почетни фонд увећавала је највише захваљујући поклонима Савета за просвету и културу НР Србије, матичних установа, пре свих Народног музеја у Београду, друштвених организација, појединачних дародаваца и самих аутора, док је мањи број прибављан нередовним откупима. На овај начин је Музеј у првим деценијама свога рада, прибављао значајна ликовна дела еминентних уметника из прве половине XX века и раног послератног перида:

Паје Јовановића, Уроша Предића, Ивана Радовића, Зоре Петровић, Бете Вукановић, Милана Миловановића, Ристе Стијовића, Анте Абрамовић, Винка Грдана, Михаило С. Петров као и уметника чија је афирмација тек почињала Миодрага Б. Протића, Стојана Ћелића, Драгослава Стојановића – Сипа, Александра Зарина, Миливоја Николајевића и других. Већина имена представља део комплексног језгра српске модерне уметности, чија дела омогућавају фрагментаран увид на саме почетке српске модерне уметности, развојне фазе, поједине појаве и ауторе.

Српско реалистичко сликарство представљају портрети српских реалиста Паје Јовановића и Уроша Предића. Импресионистички импулси, који су карактеристични за саме почетке модерног сликарства у Србији, сусрећемо у делу Милана Миловановића ( Напуштене аустријске каре на Гукошу 1914) и поменутим живописним цртежима Љубе Ивановића. Чисту уметност, изразите експресивности и јаког колорита налазимо у изванредним делима Зоре Петровић и Ивана Радовића, док „интимистичку стишаност“ препознајемо у делима Бете Вукановић, Милоша Голубовића, Младена Јосића, Николе Граовца и лирски обликованој скулптури Акт Ристе Стијовића. Импресионистички трагови преко интимистичког сликарства четврте деценије видљива су и у делима Михајла Петрова и Анте Абрамовића, док превагу догме социјалистичког реализма сусрећемо у делу Васе Поморишца .

Поред вредних и оригиналних дела сакупљане су иконе, копије фресака и средњовековних рукописа и одливци средњовековне камене пластике.

Део збирке данас чини и Збирка икона XVIII и XIX века, која је у музеј доспела континуираним откупом током 1954. године. Збирка садржи 24 иконе пореклом са територије Косова, Македоније и Јужне Србије.

Шездесетих година прошлог века велика пажња посвећена је прикупљању копија фресака из наших средњевековних манастира XIII века (споменици Рашке школе). Захваљујући удруженим напорима стручног руководства Музеја, колега из Галерије фресака у Београду, а посебно нашим истакнутим уметницима копистима ( Александар Томашевић, Зденка и Бранислав Живковић, Светислав Мандић, Наум Андрић, Владета Петровић, Љубомир Брајевић, Драгомир Јашовић, и др.) Музеју је припала значајна колекција копија фресака, која броји 124 копије.

Постојећој колекцији придружено је 2006. године, још 22 копије фресака (Дечани, Грачаница, Сопоћани, Милешева, Псача, Марков манастир, Каленић), које су у облику дугорочне позајмице, преузете из Галерије фресака у Београду.

Овако постављени широки критеријуми произвели су хетерогену збирку, где дела осим уметничке вредности поседују и документарни и дидактички значај.

Музеолошке основе и разграничења

У контексту организације, уређења и стручног профилисања збирке, до суштинских промена долази седамдесетих година прошлог века. Године 1973. на чело Уметничког одељења и збирке долази први историчар уметности Милорад Михаиловић (1947 -1995). Кустос збирке и директор Музеја у периоду од 1979 -1995.године својим радом и стручним ангажовањем одредио је карактер и физиономију Збирке уметничких дела, као и саме институције Музеја.

Збирка уметничких дела добија јасна концепцијска разграничења и музеолошку основу (нову инвентарну књигу и картотеку, каталошка издања и реорганизацију изложбене делатности). Око 1975. године започета је и прва реивентаризација збирке и извршена подела материјала на Збирку уметничких дела ( инвентарни материјал) и Збирку копија фресака ( студијски материјал). Тада је збирка бројала 130 дела српског сликарства XX века и неколико скулптура. Посебан део Збирке чинили су цртежи старог Краљева Владислава Маржика, као драгоцена документарно – уметничка грађа.

У периоду од 1973 – 1985. године дела су набављана откупом са текућих ликовних изложби, поклонима уметника и других дародаваца у облику легата или појединачних поклона, као и реивентарисањем осталих збирки Mузеја, чиме су постојећем фундусу прикључена дела која су вођена као документарни и пратећи материјал. Велики број дела добијен је захваљујући устаљеном преузимању ликовних остварења од тадашњег Министарства за културу и просвету, кроз специјализоване институције( Фонд, РЗК, РСИЗ). Тим заокруженим механизмом који је партиципирао у осмишљеном и континуираном односу између државних установа, институција културе, грађана и самих стваралаца Музеј, у првим деценијама свога рада, прибављао значајна ликовна дела савремене уметности.

Од средине седамдестих година у Збирци уметничких дела континуирано се сакупљају дела савремене српске уметности, као и дела завичајних уметника.

То су два јасно дефинисана праваца на којима је заснована изложбена ликовна делатност и политика набавке уметничких дела.

У овом временском периоду Збирка је великим делом плански обогаћена делима краљевачких ликовних ствараоца – Ђокић Милан, Маравић Милорад, Милашиновић Бранислав, Јаблановић Бранислав, Поповић Павле, Симић Ђорђе, Босић Драгољуб, Прибаковић Слободанка и други. Својим професионалним и одговорним радом Музеј је свакако утицао на грађење поверења у општем друштвеном контексту и међу потенцијалним легаторима и дародавцима.

Тако је 1985. године Збирка уметничких дела обогаћена вредним Легатом слика Мирка Почуче, сликара и пасионираног љубитеља старина. Спомен збирка Мирка Почуче, аутопортрети и портрети ликовних уметника, посвећена Милораду Јовићу, професору и првом управнуку Народног музеја и Јелени Раичевић-Баји данас садржи 64 дела значајних аутора (Вукановић Риста, Граовац Никола, Голубовић Милош, Грдан Винко, Радовић Иван, Томашевић Александар, и други).

Наредне године Музеј добија још један драгоцен и јединствен легат – Српске иконе 19 века, поклон др Оливере Радојковић Чоловић. Легат садржи 24 експоната, међу којима посебно место заузимају аутентичне и за ово поднебље мање познате иконе на стаклу. Међу многобројним поклонима Народног музеја у Београду, издваја се део Легата Ксеније Дивјак, који чини 13 вредних радова.

У устаљеним оквирима и у зависности од дискурса изложбеног ликовног програма, који је поред перманентних поклона, основни облика нових аквизиција наставља се употпуњавање Збирке у периоду од 1995. године до данас.

Након ревизије (1997) уметнички фундус чинила су 626 предмета и јасне тематске целине:

Збирка уметничких слика и скулптура

Збирка цртежа Владислава Маржика

Збирка цртежа Љубе Ивановића

Збирка икона

Студијска збирка копија фресака

Студијска збирка дечјих радова

Из бројне групе поклона који су Музеју дали сами аутори издвајамо дела класика модерне скулптуре – Олга Јанчић, Сава Сандића, Мира Сандић и Ана Бешлић, затим значајан број слика Миодрага Протића, Милице Динић и последњи приспели Легат слика Љубице Цуце Сокић.

Програмски се наставља употпуњавање Збирке релевантним српским уметницима ( Коста Богдановић, Александар Цветковић, и др.), као и делима истакнутих краљевачких аутора, од којих по значају треба истаћи Легат Ненада Бургића, поклон породице Бургић и уметника и колекционара Ранка Павића и откуп 10 слика од Радоша Ракуша, једног од најплоднијих уметника овог подручија.

Поред поменутих аутора, Збирка уметничких дела данас окупља велики број дела уметника средње и млађе генерације који су пореклом везани за Краљево – од Драгана Милосављевића, Драгана Пешића, Милорада Вујашанина, Велимира Зеленовића, до Слободана Маринковића, Милана Ракочевића, Светлане Јевтић, Бобана Босића, Дејана Кивића, Миодрага Кркобабића, Јелене Шалинић и других.

У контексту актуелних прилика и све мањег броја нових аквизиција, важно је издвојити већ поменути откуп портрета истакнутих краљевчана, чији су аутори Иванка Буковац, ћерка и ученица Влаха Буковца и Светислав Вуковић, такође прашки ђак, док се од невеликог броја поклона свакако издваја рад Војислава Јакића, једног од најистакнутијег представника српске маргиналне уметности, чија се дела налазе у Лозани ( Collection de l’Art brut), као и Електронски орнаментограф, Зорана Радовића, уметника који је седамдесетих година стварао у дискурсу науке и уметности.

На крају, битно је истаћи да се у Збирци уметничких дела чувају најуспешнији дечији радови, сакупљени током 36 година постојања манифестације Дечји мајски ликовни салон, као пример дечијег стваралаштва и вредан материјал за различита употребна истраживања у области музеологије и образовања.

Данас Збирка Уметничких дела садржи преко 874 инвентарне јединице. Сагледана као хетерогена целина која документује дела значајних аутора и сликарских праваца, омогућује изучавање и критичку ревизију српске уметности друге половине XX века. Један део уметничког фонда изложен је у сталној поставци Музеја. Дела из Збирке се повремено презентују и публикују и у оквиру изложбене и издавачке делатности Музеја, путем тематских, ретроспективних и ауторских изложби.

Сузана Новчић

Please follow and like us: