СМОТРА ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА

новембар 5, 2015 у рубрици ВИОЛЕТА ЦВЕТАНОСКА, ЕТНОЛОГИЈА, ПРОГРАМИ аутор Уредник

smotra-etnoloskog-filmaНародни музеј Краљево, у сарадњи са Етнографским музејом у Београду, 10. и 11. новембра 2015. године, реализује трећу по реду Смотру етнолошког филма. Током две вечери биће приказано шест филмова домаће и стране продукције који су преузети са 24. Међународног фестивала етнолошког филма организованог у Етнографском музеју у Београду.
Смотра етнолошког филма је манифестација путем које се стиже и до најскривенијих заједница и култура целе планете. Тематски и садржајно, фестивал сведочи о неумитним процесима промена у поимању и креирању етнолошког филма: од етнографских белешки, реконструкција обичајне праксе, тумачења усмерених ка свакодневном животу и ритуализацијама традиционалних заједница, до данашњих, превасходно антрополошки структурираних филмова о савременом окружењу и променама у домену од индивидуалног до цивилизацијског поимања света, заједница и човека у њима.
Програм смотре:

Уторак
18h ОТВАРАЊЕ
18:10 Шуну ће доћи
18:55 Корени зла
19:25 Заточени због кануна

Среда
18:00 Фатума и Асја, две афарске девојчице у Етиопији
19:05 Чекајући воз и кишу
19:40 Ковач

 

ПРИКАЗ ФИЛМОВА:

sunu ce dociШуну ће доћи – гран при фестивала
Филмски документовано истраживање о културном диверзитету турске националне мањине у Русији. Извођачи народне епске поезије о јунацима, коњима, борби светлости са мрачним силама речито говоре о богатој традицији становника алтајских области. Свакодневни живот, радно окружење, уметност, историја и свеукупно богата култура чврсто су повезани са природом Алтаја.
Шуну, который придет 42′, 2011
РЕДИТЕЉ Salvat Yuzeev
СЦЕНАРИСТА Салават Јузејев, Марина Галатскаја
КАМЕРМАН Салават Јузејев
МОНТАЖА Рустем Галијев
ПРОДУЦЕНТ Марина Галатскаја

.
koren zlaКорени зла – најбољи домаћи филм
Поштовање и љубав према најближим сродницима и брачним друговима представља један од камена темељаца у свакој друштвеној заједници. Културом условљено девијантно понашање представља другу страну система вредности на основу којих те заједнице функционишу. Ово је филмски есеј о убиствима у кругу породице као показатељу рецентног тренутка у једном транзиционом друштвеном кодексу.
Србија 23′, 2015
РЕДИТЕЉ Желимир Гвардиол
СЦЕНАРИСТА Желимир Гвардиол
КАМЕРМАН Радослав Владић
МОНТАЖА Марко Митровић
ПРОДУЦЕНТ ПРАДОК, Биљана Станојевић

.
zatocen zbog kanunaЗаточени због кануна
И после пада комунизма у Албанији, вековима стара традиционална, за племенске заједнице карактеристична институција крвне освете наставља свој живот. Ова обичајно-правна пракса је поготову присутна у животима бројних породица на северу државе, а њихови чланови и данас не напуштају своја заштићена места становања у страху да ће страдати по ставу да „крв може да спере само крв“.
Шпанија 30′, 2014
РЕДИТЕЉ Розер Корела
СЦЕНАРИСТА Розер Корела
КАМЕРМАН Розер Корела
МОНТАЖА Паскале Факри
ПРОДУЦЕНТ Grafo Documental

.

fautima i asjaФатума и Асја, две афарске девојчице у Етиопији – најбољи страни филм
Народ Афара у Етиопији преживљава свакодневицу у нимало захвалном природном окружењу. Комплексно организован друштвено-привредни живот његових припадника огледа се у судбинама двеју девојака, Фатуме и Асје, а изазови са којима се оне суочавају указују на културне моделе и процедуре на основу којих овај народ постоји већ вековима.
Италија 59′, 2014
РЕДИТЕЉ Франческо Синчик
СЦЕНАРИСТА Франческо Синчик
КАМЕРМАН Франческо Синчик
МОНТАЖА Франческо Синчик
ПРОДУЦЕНТ Франческо Синчик

.
cekajuci voz kisuЧекајући воз и кишу
Села у пустињским пределима Буркине Фасо и у савремено доба преживљавају захваљујући минималним количинама хране и воде. Значајни извори за преживљавање у сушним периодима јесу и остаци хране и вода у пластичним флашама, које поред пруге остају за путницима из воза. Антрополошки обликовани портрети старијих и младих сељана говоре о некадашњој колонијалној историји и савременим егзистенцијалним изазовима.
Француска 25′, 2015
РЕДИТЕЉ Симон Пане
СЦЕНАРИСТА Симон Пане
КАМЕРМАН Никола Кантон, Давид Капси
МОНТАЖА Давид Капси
ПРОДУЦЕНТ Симон Пане

.
kovacКовач
Славко Црнобрња је последњи ковач-поткивач у сремском селу Мартинци са околином. Време када су коњске запреге и чезе биле један од статусних симбола неповратно је нестало већ пре неколико деценија, па и потреба за поткивањем коња постаје све мања. Стари мајстор говори о некадашњем начину живота, тајнама заната и спознаји да нема потенцијалних шегрта који би наставили ковачко-поткивачку традицију у Срему.
Србија 37′, 2013
РЕДИТЕЉ Игор Цицмил
СЦЕНАРИСТА Владимир Перић
КАМЕРМАН Игор Цицмил
МОНТАЖА Срђан Латиновић
ПРОДУЦЕНТ Музеј Срема

Виолета Цветаноска
кустос етнолог

 

Please follow and like us: