ПОВОДОМ УРУШАВАЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА КРАЉЕВО

јун 9, 2017 у рубрици Uncategorized аутор Tatjana Mihailovic

Ванредна седница Скупштине града, која је одржана 8. јуна 2017. имала је само једну тачку дневног реда: именовање в. д. директора Народног музеја Краљево. Одржана је након месец дана од потпуне блокаде установе, коју је оснивач изазвао из политичких разлога. Када је блокада Народног музеја, преко система функционисања финансија, запретила да блокира и рачун локалне самоуправе, хитно је сазвана ова седница.

Дан уочи седнице вршен је политички притисак на Управни одбор Народног музеја, да се хитно организује састанак Одбора и именује кандидат Марија Жарчанин Станишић као предлог за ову функцију. Председник Управног одбора је одбио да улази у овакву процедуру, јер је незаконита. Кандидат је секретар у ОШ „Четврти краљевачки батаљон“ која се пријавила на регуларни Конкурс за директора, спроведен током пролећа, али је њена апликација одбијена, као правно невалидна, поред тога што није испуњавала услове Конкурса.

Након тога исти захтев је упућен Комисији за избор и именовање града Краљева, за коју међутим, незаконитост поступка није била препрека. Месец дана раније, иста Комисија констатовала да ова кандидаткиња не испуњава услове конкурса за директора и као јединог кандидата предложила Драгана Драшковића, који је Конкурс успешно прошао. Вршилац дужности директора мора да испуњава по Закону исте услове као и директор, па је отуда нелегално и крајње неморално да сада, иста ова Комисија, исту личност, волшебно проглашава јединим кандидатом за в. д. директора. Пометени овом наглом променом запитали смо се да ли је реч о истој особи. Ако је дакле одговор потврдан, шта се десило? Испоставило се да је главни аргумент за избор овог кандидата чланство у Покрету социјалиста, што се чак нескривено, и у великој мери дегутантно, показује прилагањем скромне и стручно неодговарајуће биографије кандидаткиње, на папиру са меморандумом странке.

Немајући аргументе за незаконитост својих поступака у процедури, о којима их је Народни музеј детаљно обавестио уочи седнице, као и бројни одборници, изузетно правно компетентни, током читаве седнице, гласноговорници овог безакоња, Ненад Марковић, председник Скупштине и Александар Ерац, председник Покрета социјалиста, све време су злоупотребљавали пример доктора историје, који по важећем Статуту Музеја не може да буде директор, јер нема стручни испит. Тај доктор историје је др Драгољуб Даниловић, који је одбио да има било какву афилијацију са овим странкама, јер му је понуђена позицију директора уочи седнице, па га очито не спречава само стручни испит, већ пре лична етика. Тако је више говорено о прижељкиваном кандидату, који не жели да буде директор музеја, него о нестручној кандидаткињи, која се незаконито поставља на ово место.

У изјавама ових игнораната, на законски недопустив и опасан начин преплићу се безакоње, бахатост, безобразлук и слободна домишљања. Стога, имамо потребу да објаснимо услов из Статута који толико боли наведене гласноговорнике, а то је стручни испит, који је чак добио епитет „специфичан“. Реч је о најелементарнијем испиту који мора да положи сваки приправник, у случају музеја пред Комисијом у Народном музеју у Београду, да би, по Закону, имао право да ради са културним добрима, чије је чување основни посао сваког музеја. Овај услов штити овакве, уско стручне, установе од раширеног дилетантизма и нестручне девастације. Било би крајње неодговорно да је и најмлађи члан Стручног већа неупоредиво компетентнији од особе којој је дата власт да одлучује о свему. Није изостала ни комична и до провидности излизана оптужба да је ту реч о дискриминацији. Бити директор Народног музеја Краљево није основно људско право, да би борац против дискриминације Ненад Марковић, са пуно заноса и патетике, обећавао грађанима да ће их довести до ове повластице. Са ништа мањим усхићењем и Александар Ерац објашњава да када њихова кандидаткиња дође на место директора, чији је задатак да направи нови статут, онда ће приступ директорском месту имати свако ко мисли да може да води музеј. Та врста замагљивања са, у ствари, прилично потцењивачким тоном, служи да би наивни део јавности, ако је могуће одушевила големим доброчинством Покрета социјалиста Краљева. У реалности то ће имати за последицу да Народни музеј постане трајно предмет злоупотребе и поприште агресивних аматера, као што то можемо очекивати од оваквог кадровског решења.

Оптужба да наш Статут фаворизује кустосе је у најмању руку несувисла. Наравно да су експерти за неку област најстручнији да воде установу која се том експертском облашћу бави, што непосредно показује историја нашег музеја, чију су изградњу у институцију од националног значаја водили директори кустоси: историчар, виши кустос Мирослав Стаменовић, историчар уметности, виши кустос Милорад Мики Михаиловић и историчар, музејски саветник Драган Драшковић. То је и најраширенија пракса у свим земљама света, а у Србији од оснивања Народног музеја у Београду 1844. године, док је у време социјализма чак била и правило. Заиста, да ли је чудно када медецински центар води лекар?

У свему овоме постоји и нешто крајње необично: то је изненадно ватрено занимање за музејску установу од стране људи који нису никада крочили у њу као посетиоци, а по свом понашању и ономе што говоре, не одају утисак конзумената културе. Управо они су чврсто одлучили да „заведу ред“ у одлично организованој и успешној музејској кући, која се са пажњом гради већ 67 година, кроз одговорни рад више генерација интелектуалаца и која је јавно добро, на понос грађанима Краљева. Музејски посетилац није чак ни особа која претендује да руководи установом, иако се њено радно место годинама налази у згради удаљеној пар метара од зграде музеја.

Епилог седнице са коалиционом гласачком машинеријом у испражњеној сали знате, сви други су изашли не желећи да учествују у безакоњу. Бахато и готово поносно наглашавајући победу принципа партијског феуда, коалиција нам је послала још једном ружну слику да је изнад закона. Урушавање претпоследње успешне установе културе у граду је започело. Зашто смо тако сигурни у то? Зато што смо експерти за свој посао и зато што је Домановић у „Вођи“, давно апсолвирао овакву ситуацију.

Колектив Народног музеја Краљево