Лојаник – праисторијски рудник опала и силификованог дрвета

октобар 8, 2018 у рубрици АКТУЕЛНО, АРХЕОЛОГИЈА, ВЕРА БОГОСАВЉЕВИЋ аутор Уредник

На првим брежуљцима северних падина Столова, надомак Матарушке бање, налази се споменик природе и палеонтолошко и археолошко налазиште – Лојаник.

Лојаник представља јединствено археолошко налазиште на територији Србије по својим специфичним одликама. Реч је о комплексном локалитету са изразито дугим континуитетом рударења опала и силификованог дрвета, центру производње и дистрибуције сировина и артефаката за већи део централне Србије.

Досадашњим истраживањима доказано је рударење опалних сировина у дугом временском период од раних фаза средњег палеолита – око 300,000 година старости, до завршних фаза енеолита: рани неолит (6300/6100-5500 п.н.е. млађи неолит и енеолит (5450-4600/4000 п.н.е.).

Истраживање налазишта започето је још 1990-тих година, откривањем силификованог дрвета као сировине у археолошким збиркама Народног музеја у Краљеву. Музеј је потом покренуо и захтев за израду Студије заштите Завода за заштиту природе Србије, што је представљало основ за реализацију пројекта истраживања и заштите овог изузетног локалитета.

Од 2015. године до данас, Народни музеј Краљево у сарадњи са Народним музејом из Београда под руководством др Вере Богосављевић Петровић, предузима истраживања и спроводи различите анализе, којима се по први пут у пракси српске археологије приступило истраживању камених рудних лежишта. Тиме је омогућено да се утврди не само порекло, већ и циркулација камених сировина од којих су у раној праисторији прављене алатке.

Реч је о мултидисциплинарном пројекту, у који је током ових година, било укључено низ различитих институција и стручњака, примењујући најсавременије методе истраживања. Утврђени су начини на који су први рудари експлоатисали опал, издвојене су зоне рударења, али и зоне у којима су те сировине обликоване окресивањем у различита оруђа.

Истовремено, опал са Лојаника пронађен је и на локалитету Црквине код Краљева, за који се претпоставља да је представљало насеље рудара из времена раног неолита, због чега се испитивања истовремено спроводе и на том налазишту.

Покретањем посебног пројекта истраживања Лојаника зона старих рударских радова биће сачувана од савремене девастације, чиме ће његова окна и раскопи, као као и читав амбијент бити припремљени за будућу презентацију као део туристичке понуде општине Краљево. Овај посао, који подразумева претходно проглашење Лојаника као споменика културе, биће реализован у сарадњи са надлежним установама као што су Регионални завод за заштиту споменика културе у Краљеву и Завод за заштиту природе Србије.
Пројекат је реализован захваљујући средствима Министарства републике Србије и општине Краљево.
Руководилац пројекта „Лојаник – рудник праисторијских заједница централне Србије“: др Вера Богосављевић Петровић, музејски саветник Народног музеја у Београду
Руководилац теренских истраживања локалитета „Лојаник“ мр Драган Јовановић (Градски музеј Вршац)
Руководилац теренских истраживања локалитета „Црквине“ Андреј Старовић, (Народни музеј у Београду)
Сарадници и учесници у истраживању 2018:
мр Ивана Пантовић (Градски музеј Вршац) проф. др Маринко Тољић (Рударско-геолошки факултет Београд), проф. др Александар Петровић (Географски факултет Београд), мр Предраг Радовић (Народни музеј Краљево), Југослав Пендић, Ђорђе Радоњић, апсолвент археологије, Patrick Mertl M.A. A.E.G.I.S Archäologische Dokumentation, Кил, Немачка. Техничари Народног музеја Краљево Драган Војиновић, Слободан Миленковић, Раде Пајовић, Љиљана Томовић, Срђан Вуловић. Консултанти: Проф. др Душан Михаиловић, Филозофски факултет у Београду, проф. др Владица Цветковић, Рударско-геолошки факултет у Београду, дописни члан САНУ. Координатор пројекта: Драган Драшковић, музејски саветник, Народни музеј Краљево.