Споменица погинулих у ратовима 1991-2000. године са подручја Краљева

март 19, 2019 у рубрици ПРЕДАВАЊА, ПРОГРАМИ, ПРОМОЦИЈЕ аутор Уредник

Четвртак, 21. марта 2019, у 13 сати.

У Галерији Народног музеја Краљево, у организацији ове установе и Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. данас је приређена промоција књиге „Споменица погинулих у ратовима 1991-2000. године са подручја Краљева“. Пред великим бројем чланова породица страдалих у том несрећном добу српске историје, књигу су представили приређивач др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја Чачак, директор Народног музеја Дарко Гучанин, Мирјана Савић, виши кустос и Милисав Вујанац, председник удружења, а поридице погинулих, које су изгубиле своје најмилије у овим ратовима, поздравио је помоћник градоначелника Сретен Јовановић.

Погледајте кадрове са данашње промоције:

Они који су преузели власт годину дана после агресије на нашу земљу нису желели да обележавају ове тужне годишњице. Краљево је било један од ретких градова које организује помене и представљање онога што нам се заиста десило. Живимо у времену када смо од једне најмоћније државе у Европи дошли у ситиацију да будемо распарчани, губећи на хиљаде наших најбољих синова – рекао је Јовановић, који је као председник Одбора за обележавање Дана сећања предложио да манифестације посвећене тужној годишњици од почетка бомбардовања трају читаве седмице, а не само један дан.

Мирјана Савић, виши кустос Народног музеја, представила је „Споменицу“ делом и читањем предговора др Косте Николића који је био спречен да присуствује данашњем догађају.

Само у временском распону од 195 година (озмеђу 1804. и 1999) српски народ у Србији и ван њених граница, водио је 13 већих ратова, у просеку један на сваких 15 година! Само током непуних 87 година XX века (од 1912. до 1999) Срби су ратовали шест пута, два пута губили и три пута стварали државу – издвојила је Мирјана Савић из предговора споменице – речи др Косте Николића.

Приређивач књиге др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја Чачак објаснио је да споменица покрива период до 2000. године зато што смо, како је рекао, заборавили, да се рат водио и 2000. године на подручју општина Бујановац и Прешево. „Разврставање“ жртава само је поступак неопходан за систематизацију наших знања о прошлости, објаснио је Тимотијевић и додао:

Документацију смо добили од краљевачког Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. Споменица садржи 139 биографија, а све су писане на исти начин са жељом дa се сачува сећање на погинуле, њихов живот, а потом и на погибију. Морална обавеза свих нас је да не заборавимо хероје – рекао је Тимотијевић, подсетивши да је ово једна од ретких споменица које су објављене у унутрашњости Србије.

Тимотијевић је честитао тиму из Краљева, а посебно Народном музеју што су се одлучили да штампају ову вредну публикацију зато што су, како је оценио „свих ових година углавном родбина бринула о погинулима, док друштво и држава, углавном, нису превише водили бригу“.

Књига, према речима Милисава Вујанца, председника удружења, има три списка погинулих. Први се односи на људе који су рођени у Краљеву и околини, или су поред почетак рата у коме су погинули били житељи Краљева, таквих је 83. Други део односи се на људе чије су се породице доселиле у Краљево после њихове погибије – 28 особа. На крају се налази списак људи који су погинули као припадници 252. оклопне бригаде, а нису из Краљева, нити су њихове породице дошле у Краљево после њихове смрти – таквих је 28 појединаца.

Ако се посматра само ужи списак људи са подручја Краљева, који су погинули у том несрећном добу – њих 83 у просеку су имали 29,6 године. Ако би се посматрала само цивилна лица, заправо резервисти, највише су страдали људи који су по занимању били радници, а потом сељаци, живот су најчешће губили резервисти и војници на одслужењу војног рока. Пуно су страдали и активни војници, подофицири и официри или – сваки четврти од погинулих. Међу погинулима 47 одсто њих није било ожењено.

М. М. Д.

PORTAL KRUG