Први фосил неандерталца из Србије публикован од стране четворочланог тима научника чији је део и Предраг Радовић из краљевачког Народног музеја

април 19, 2019 у рубрици АКТУЕЛНО, ГЕОЛОГИЈА, ПРЕДРАГ РАДОВИЋ аутор Уредник

Међународни научни тим који чине Предраг Радовић из Народног музеја у Краљеву, Џошуа Линдал и проф. Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада) и проф. Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду, открио је да горњи кутњак из пећине Пештурина у Јелашничкој клисури у близини Нишке Бање представља први поуздано идентификовани фосил неандерталца са територије Србије. Резултати детаљне анализе овог фосила међународни стручни тим објавлио је у часопису Journal of Human Evolution

  • Зуб из Пештурине показује низ анатомских специфичности – попут карактеристичног облика крунице, релативне величине појединачних квржица, релативно малог оклузалног басена и дебљине глеђи које недвосмислено показују да је у питању кутњак неандерталца – објашњава Радовић.

Он додаје да је ова архајска форма човека насељавала Европу и део Азије пре између 400 и 40 хиљада година.

  • Генетичке студије објављене током последњих десетак година показале су да су се неандерталци укрштали са анатомски модерним Homo sapiens-ом, због чега већина данашњих људи изван Африке носи гене наслеђене од неандерталаца. Иако је присуство неандерталаца на територији наше земље још од раније претпостављано на основу остатака материјалне културе, налаз из Пештурине представља први директни доказ њиховог присуства – открива Радовић.
  • Фосилизовани кутњак је изванредно очуван, а припадао је индивидуи у касном стадијуму детињства – истиче Линдал и додаје да су шриликом анализе користили тродимензионални виртуелни модел фосилног зуба, што је омогућило да обаве врло прецизна мерења и поређења, без оштећивања фосила.
  • Фосил неандерталца из Пештурине потиче из слоја који је радиометријски датован у период пре око 100. 000 година – наглашава Душан Михаиловић.

Према његовом мишљењу, реч је о почетку последњег глацијала, када је на територији данашње Србије још увек владала релативно блага клима. У слоју су констатовани окресани камени артефакти и остаци плеистоценске фауне (коња, бизона, мамута и носорога), а нађена је и једна кост са урезаним паралелним линијама.

Према речима професорке Мирјане Роксандић, Балкан је представљао изузетно важан коридор за миграције и насељавања људи у Европи:

  • Наша међународна сарадња је током последњих 15 година довела до значајних открића и има велики потенцијал да промени начин на који сагледавамо ток људске еволуције на читавом простору Евроазије.

Археолошка ископавања пећина у близини Ниша (Баланица, Пештурина) реализују се у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије. Специјалистичке палеоантрополошке анализе финансира канадски концил за природне науке и инжењерство (NSERC).

Journal of Human Evolution је један од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека. Чланак се може наћи на следећој адреси

https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0047248418303567

Blic.rs:KO SMO I ODAKLE SMO DOŠLI? Priča o Nišliji, PRVOM NEANDERTALCU u Srbiji i njegovom zubu