Рајко Попивода – СКУЛПТУРЕ

јун 12, 2019 у рубрици ИЗЛОЖБЕ, ПРОГРАМИ, СУЗАНА НОВЧИЋ, У НАЈАВИ, УМЕТНОСТ аутор Уредник

Среда, 19. јун 2019, у 13 сати. Галерија Народног музеја Краљево.

У контексту данашњице скулптура, можда више него било који медиј, сведочи о перманентној транзицији света уметности. На таквом путу уочавамо превасходно „отворени концепт којим се обухватају  објектна и просторна уметничка дела“ .

Рајко Попивода својим континуираним уметничким радом, који траје четири деценије, припада уметницима који сведоче то, својим аутентичним и актуелним скулптуралним наративом. Његово образовање, које је стекао на Факултету ликовних уметности у Београду, утемељено је на традиционалним начелима модерене, чији је основни принцип форма.  Али, форма, која је у случају Рајка Попиводе, схваћена као полазиште за нове обликовне поступке и која је условљена уметниковим унутарњим захтевима, као и захтевима времена, и његовим неизбежним контекстима и конотацијама.

Лавиринт је парадигма његовог рада, тема старих и најновијих радова, место тешке проходности, затворености, али и место logos-a, наде, излаза… Како сам уметник истиче: „Лавирин који стварам је без циља, без почетка и без краја, он је заправо исечак менталног (духовног) и физичког космичког простора, али је он за мене универзални смисао тражења личног одговора о смислу живота.“ Управо због тога, окосницу изложбе у Народном музеју Краљево, која је конципирана у виду ретроспективног осврта на Попиводино стваралаштво, представљају радови на тему лавиринта, као једне глобалне метафоре.

Због јаснијег увида у систематичан и истраживачки однос према самом процесу грађења облика, форми и материјала, на изложби се могу видети и радови који су настали на почетку Попиводиног стваралаштва (крајем 70-их и почетком 80-их година прошлог века), сада изливени у бронзи, који сведоче о ауторовим промишљањима о уметничким и личним дилемама (фигуративни и асоцијативни мотиви). Затим, радови настали деценију касније (деведесете године прошлог века), који говоре о турбулентним и динамичним променама реалности и парадигми. У питању су бронзе, мањег формата, које својом метафоричношћу ситуирају одређену симболику. И на крају, на изложби је представљен и посебан сегмент Попиводиних радова, остварења настала у периоду 2006–2009. године, која је историчарка уметности Данијела Пурешевић  окарактерисала као „скулптуралне палимпсесте“ и која су грађена у виду рељефа. Радови одишу израженом субјективношћу и аутобиографском нарацијoм, решеним у виду исцртаних графикона, уз употребу различитих материјала и увођење ready-made-а, који су део породичног и личног контекста.

Изложба се завршава најновијим радовима, чија је тема опет лавиринт. Рецентни радови представљају у ствари делове лавиринта од клирита, који су пуњени деловима људског тела одливеним у гуми, чија симболика реферира на дисторзивну слику данашњице.

Рајко Попивода биографија:

Рођен је 1953. године у Београду. На вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду дипломирао је 1976. а магистрирао 1978. године. Члан је УЛУС-а од 1977. Од 1976. године излаже на колективним и групним изложбама у земљи и иностранству. Учесник је међународних симпозијума скулптуре: Бор, Кикинда, Прилеп, итд. Аутор је више скулптура за јавни простор. Аутор је више од тридесет самосталних изложби и добитник многих награда за скулптуру. Радови му се налазе у колекцијама многих музеја и галерија: Народни музеј Крушевац, Музеј савремене уметности Београд, Народни музеј Београд, Дом војске Београд, Музеј рударства и металургије Бор, Народни музеј Кикинда, Музеј града Београда, Музеј Зептер Београд, Народни музеј Црне Горе Цетиње, Савремена галерија Црне Горе Подгорица, Народни музеј Вршац, Савремена галерија Будва, Светска галерија цртежа Остен Скопље Македонија, Савремена галерија Ниш. Поред тога, радови му  се налазе и у приватним колекцијама у Србији, Црној Гори, Немачкој, Француској, Швајцарској, САД и Словенији.