СА ВЛАДИМИРОМ ЈАГЛИЧИЋЕМ

август 18, 2019 у рубрици ПРЕДАВАЊА, ПРОГРАМИ аутор Уредник

Синоћ је у галерији Народног музеја у Краљеву одржан програм с добитником Жичке хрисовуље, песником Владимиром Јагличићем. Одлуком жирија, донетом о Спасовдану ове године, Јагличићу је ово угледно књижевно признање додељено за поезију укорењену у свом језику и духовном позиву, како сажето пише на Хрисовуљи. Опширније о његовом делу говориће десетак српских књижевних критичара на скупу којим ће председавати проф. др Радивоје Микић, а синоћ је о Јагличићевој поезији говорио Александар Б. Лаковић.

Рекавши да Жичка хрисовуља, као значајна књижевна награда, подразумева и слави превасходно поезију,  Лаковић сматра да је неопходно говорити и о Јагличићевом доприносу на српској књижевној сцени последње четири деценије. Он наглашава да је Јагличић плодан песник, прозни писац, преводилац , књижевни критичар, есејиста, уредник, приређивач, антологичар… са више од сто објављених књига…

-Песник Јагличић, пре свега особен и аутентичан песник, испуњен оправданим страхом о њему и нама, овде и данас, као и јуче, заправо, све ово време пише о ономе што га забрињава када је у питању човек као метафора свих нас појединачно, као и читавог народа, посебно у кључним и свакодневним тренуцима, као и о ономе што угрожава суштину националног, које се тешко сналази у понуђеном окружењу привида, лицемерја и лажи. Зато је Драган Хамовић његово песништво именовао као лирску митопеју Шумадије, у којој је рођен и предодређен, и у којој је заметнуо семе опстанка и одржавања појединаца, домаћинстава, села и народа. Нарочито бунтовних појединаца, свиклих на зрно слободе и аутономије.

Јагличићево песништво искрено верује у поезију као могућег сведочења задатости које нас испуњава и омеђава, истовремено. Посвећен сопоту песама у виду уобичајених ситних детаља-погледа, успевао је да их уздигне, саобрази, услоји у семантички дубоку, продорну и горко-медитативну лирску гласовитост, посебно у унутрашња гибања усамљеног бића, као и духовна, морална, културна и историјска питања, отворена попут прелома или живих рана нашег националног бића, представљајући их кроз призму контраста живота и смрти, пролазног и вечног, садашњег и прошлог, видљивог и невидљивог, приземног и небеског, могућег и изневереног, мисаоног и чулног, нужног  и горког…- каже Александар Б. Лаковић.

Своје стихове казивао је аутор.

Бројни посетиоци могли су да виде и изложбу о животу и делу Владимира Јагличића коју су, уз техничку подршку Наташе Антонијевић, осмислиле Катарина Јаблановић и Марина Павловић, библиотекарке краљевачке библиотеке.

Аутор текста: Милош Милишић

Aутор фотографија: Иван Спасојевић