У СРБИЈИ ПО ПРВИ ПУТ ПРОНАЂЕНИ ФОСИЛНИ ОСТАЦИ МАЈМУНА

октобар 17, 2019 у рубрици АКТУЕЛНО, ПРЕДРАГ РАДОВИЋ аутор Уредник

Саопштење за медије Природњачког музеја у Београду и Народног музеја у Краљеву

ДАТУМ ОБЈАВЉИВАЊА – 17. 10. 2019.

БЕОГРАД – Палеонтолошки тим Природњачког музеја у Београду открио је прве остатке фосилних мајмуна са територије Србије, у селу Риђаке у близини Шапца. Опис налаза објављен је у часопису Journal of Human Evolution, од стране међународног научног тима који чине Предраг Радовић из Народног музеја у Kраљеву, Џошуа Линдал и проф. др Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу, Kанада, др Зоран Марковић и Сања Алабурић из Природњачког музеја у Београду.

Како наглашава Предраг Радовић „зуби пронађени на локалитету Риђаке слични су зубима данашњих макакија (род Macaca), али су знатно већи“. Остаци припадају роду изумрлих примата Paradolichopithecus из породице мајмуна Старог света (Cercopithecinae). Овај род укључује неколико врста, које су насељавале простор Европе и Азије током плиоценске и плеистоценске епохе, између 3 и 1 милион година пре садашњости. „Paradolichopithecus је био крупна животиња, величине данашњих павијана, која је насељавала топле отворене шуме“ објашњава Радовић.

„С обзиром да су остаци мајмуна од раније познати на Балкану, из земаља као што су Грчка, Бугарска, Румунија и Северна Македонија, било је питање времена када ће такви остаци бити откривени и у Србији“ каже Џошуа Линдал.

Према речима Зорана Марковића, чији је тим и дошао до овог значајног открића, „локалитет Риђаке спада у ред најбогатијих налазишта фосилних кичмењака у Европи“. Остаци примата су пронађени међу хиљадама фосилних костију и зуба издвојених из седимента током неколико теренских кампања. „На основу тих остатака животиња знамо да су слојеви настали током касног плиоцена, пре неких 3 do 2,5 милиона година. Плиоценска епоха је још увек била релативно топла, а тек након ње наступају прва ледена доба плеистоценске епохе“ додаје Сања Алабурић.

Др Мирјана Роксандић сматра да „ово узбудљиво откриће отвара могућност постојања и нешто млађих, раноплеистоценских фосила“. Рани плеистоцен, који је трајао између 2,5 и 0,78 милиона година пре садашњости, доба је најраније експанзије хоминина (људских предака) изван Африке. „С обзиром да је Балкан представљао важан коридор за ране миграције људи и животиња, ми се надамо да ће будућа истраживања разоткрити неке од најранијих људских фосила у Европи“, додаје Роксандић. Њен тим је до сада открио прве остатке неандерталаца на територији Србије, као и остатке врсте Homo heidelbergensis, старости око 500.000 година, у пећини Мала Баланица у Сићевачкој клисури.

Теренска истраживања финансирало је Министарство културе Републике Србије, а специјалистичке палеонтолошке анализе канадски концил за природне науке и инжењерство (NSERC).

Journal of Human Evolution је један од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека и других примата. Чланак се може наћи на следећој адреси:

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0047248419301873