Предавање др Бојане Стевановић „Српски владарски портрет у доба краља Милутина” представило је анализу бројних пример фресака из средњовековних цркава, међу којима су издвојени прикази краља Милутина и његових савременика. Посебно је указано на утицај византијске уметности, који је у овом периоду био израженији него раније, нарочито након склапања брака краља Милутина са Симонидом.

Књига др Милоша Тимотијевића о Нaдежди Петровић представља свеобухватно историјско истраживање које њен живот и деловање смешта у шири политички, културни и идеолошки оквир епохе, ослањајући се на богату архивску грађу. Аутор повезује њено уметничко стваралаштво са националним и друштвеним ангажманом, истичући да је била део ширег, европски оријентисаног либералног национализма. Ово дело доноси свежа тумачења и показује да и о већ проучаваним личностима увек постоји простор за нова сазнања и дубља разумевања.

Ангажовање старорашких муслимана у војскама страних сила током Другог светског рата посматра се као део ширег историјског континуитета сарадње са великим силама у условима политичке несигурности и локалних сукоба. Та сарадња била је мотивисана потребом за заштитом, политичким интересима локалне елите и ратним околностима, а посебно је интензивирана након капитулације Италије 1943. године уз снажан немачки пропагандни и организациони утицај. Немачко-муслимански савез достигао је врхунац 1944, али се убрзо распао са променом ратних прилика и повлачењем немачких снага.