Период између Берлинског конгреса и Тимочке буне у историји Кнежевине Србије обележен је потпуним заокретом кнеза Милана ка Аустроугарској као главној сили ослонца његове политике у чијем центру је Тајна конвенција, коју је потписао у Београду 28. јуна 1881. године са српске стране Чедомиљ Мијатовић, министар спољних послова, повереник и пријатељ кнежев, а са аустроугарске стране посланик у Београду, барон Херберт. Друга важна појава су политичке странке и почетак њихове политичке борбе.

Други рат Отоманске империје и Србије, који је однео, погинулих 708, рањених 2999, несталих 159 и умрлих у болници 1534 показао је велику издржљивост српске војске, унапређивање њене спремности, те помак способности командног кадра. Велике војне успехе пратили су само делимични дипломатски успеси. Али Берлински конгрес је променио стање ствари на Балкану. Уместо Отоманске империје и балканских држава главну реч су почеле водити две Велике силе Русија и Аустро-Угарске са својим окупацијама, протекторатима и сферама интереса.