О нама
Народни музеј у Краљеву према класификацији музејских предмета спада у музеје комплексног типа и брине о шест збирки: природњачкој, археолошкој, нумизматичкој, историјској, етнолошкој и уметничкој, око којих су формиране основне групе, поред којих постоје и групе за конзервацију, документацију, педагошко-пропагандни рад као и стручна библиотека. Према територијалној класификацији је регионални музеј надлежан за Краљево, Рашку и Врњачку Бању.
Стална поставка
Стална поставка обухвата комплетан први спрат музејског здања са четири сале и ходницима дуж оба крила зграде. Поставка Народног музеја Краљево која пружа увид у прошлост и баштину простора Краљева, Рашке, Врњачке Бање и њихове околине, сагледану кроз археологију, историју, нумизматику, етнологију и уметност први пут је отворена за јавност 16. маја 2008. године.
Радно време
Улазнице
Локација
Трг Светог Саве 2, Краљево
Ксенија Дивјак – Између реалности и мита
Ксенија Дивјак – Између реалности и мита
Окосницу изложбе, чији су аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић, музејски саветници Народног музеја Краљево, чине дела из Уметничке збирке музеја, којих укупно има 33. Поред тога, ради целовитог приказа стваралаштва Ксеније Дивјак, изложба обухвата и значајан број уметничких дела из других институција: Музеја савремене уметности у Београду, Галерије ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у Новом Саду, Модерне галерије Ваљево и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Чачак.
Попис становништва 1863. године
Попис становништва 1863. године
Књиге „Попис становништва 1863. године“ I-II обухватају Карановац и Карановачки срез (књига I) и села изван Карановачког среза, данас у саставу Града Краљева (књига II), објављене су у издању Народног музеја Краљево, а приредили су их др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновића. Реч је о приређеним историјским изворима првог реда – попису људства, непокретности и прихода из 1863. године, за територију данашњег Града Краљева, што спада у најважније историјске изворе за демографску, привредну и друштвену историју Србије у 19. веку.
Вести
Народни музеј Краљево у 2024. години
Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, у свом осврту на годину која је за нама, представља најважније успехе установе: изложбе, издавачку делатност, научне скупове, истраживања у земљи и регину, развој Званичне интернет презентације као и бројне друге програме сумирајући годину иза нас.
Отворена изложба „Ксенија Дивјак – Између реалности и мита“
Изложба „Ксенија Дивјак – Између реалности и мита“ отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 19 сати, поводом сто година рођења уметнице. Окосницу изложбе, чији су аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић, музејски саветници...
Одржана промоција књиге Косте Николића „Харизма цара Душана – Историја и памћење“
Књигу др Косте Николића представио је др Небојша Јовановић, уредник у издавачкој кући „Лагуна“, на њеној првој промоцији у Србији, у Народном музеју Краљево. Цар Душан, као симбол великог победника из прошлости, вековима је надахњивао на борбу против Турака и обнову српске државе, која је у његовом царству гледала свој узор.
Занимљивости
Скривени портрет цара Николаја II Романова у цркви Светог Саве у Манастиру Жичи
У оквиру Манастира Жиче, током велике обнове владике Николаја Велимировића, саграђен је 1935. параклис Светог Саве заједно са трпезаријом, према пројекту академика Александра Дерока. Руски сликар Николај барон Мајендорф живописао је цркву 1937. године и том приликом изведен је и репрезентативни државнички портрет руског цара Николаја II Романова, сурово убијеног од стране бољшевика. Након II светског рата и победе револуционарних власти, црква Светог Саве у Жичи је затворена за јавност, а монахиње су портрет цара покриле плавим папиром и он је временом потонуо у заборав.
Страдање чифчије Милоша Радуловића из Шутановине
Према Вуку Караџићу читлук у Србији, зове се оно село, које осим спахије има још једног господара, који се зове читлук-сахибија, а људи који седе на његову читлуку његове су чифчије или (како се у Босни говори) кмети, а он њихов ага или господар. Читлучки систем потпуно је овладао у Србији пред Први српски устанак и он га је изазвао. Положај и живот чифчије појединца кроз низ детаља приказује случај страдања Милоша Радуловића из Шутановине у Јошаничкој капетанији Филипа Прибаковића.
130 година од рођења Васе Поморишца
На данашњи дан, 15. децембра 1893. године, рођен је Васа Поморишац, сликар, професор, критичар, илустратор и први српски школовани витражиста. Овај уметник-занатија био је привржен византијској и српској прошлости чије је духовне одблеске утапао у своја дела, вођен идејом о уметности као појави неодвојивој од друштва и традиције.