Да ли сте знали да краљевачки „Абрашевић” ове године обележава читав век свог постојања? Прве културно-уметничке групе у Краљеву су са радом започеле почетком 20. века. У сали хотела Париз радиле су поједине културно-уметничке групе, а након Првог светског рата у Краљеву је било основано и аматерско позориште. Према неким подацима „Абрашевић” је у Краљеву основан још 1905. године, али нема довољно доказа који би поткрепили ову тврдњу.
Иницијатор оснивања „Абрашевића” у Краљеву био је абаџија Драган Тешић, који је већ био члан шабачког „Абрашевића”. Културно-уметничка група „Абрашевић” почела је са радом средином 1926. године, а Тешић је био изабран за њеног првог председника. Понела је име по песнику Кости Абрашевићу. КУГ „Абрашевић” је обухватала мешовити хор, драмску секцију и библиотеку, а њени чланови су махом били занатлије и радници. Своје програме изводила по краљевачким хотелима и кафанама. Због новчане помоћи коју је „Абрашевић” често пружао штрајковима у Краљеву, као и учешћа његових чланова у овим штрајковима, рад ове културно-уметничке групе је био накратко забрањен.
Рад „Абрашевића” је био забрањен након увођења Шестојануарске диктатуре 1929. године. Због тога његови чланови оснивају „Полет”, на чијем челу је поново био Тешић. Међутим, ово друштво је угашено већ 1931. године. Као повод је искоришћено то што је током приредбе рецитована песма којом је осуђена смртна казна извршена тих дана над двојицом радника у Сједињеним Америчким Државама. Уместо „Полета” основан је КУГ „Гоч”, али је и он угашен већ у лето 1932. године а Драган Тешић је заједно са још 12 најактивнијих чланова протеран. „Абрашевић” је рад обновио 1934. године под старим именом, и то пријављен као огранак београдског „Абрашевића”, који је имао дозволу полиције за свој рад. Имао је хорску, драмску, рецитаторску и тамбурашку секцију, као и школу играња и библиотеку. Крајем 1940. године, након забране рада синдиката и културно-уметничких група, и КУГ „Абрашевић” је престао са радом.
Многи чланови „Абрашевића” учествовали су у Другом светском рату: 52 су били првоборци, а 33 члана су стрељана или су погинула. Десимир Јововић-Чича, Станислав Сремчевић-Црни, Чедомир Васовић, Драгослав Богавац, Раде Вилотијевић и Момчило Дугалић, проглашени за народне хероје, такође су били чланови „Абрашевића”. По окончању рата, рад „Абрашевића” је обновљен већ у јануару 1945. године, а две године касније група је прерасла у културно-уметничко друштво. Рад „Абрашевића” је био подељен у више секција. Прва је са радом почела драмска секција. Њена прва представа је била „Најезда” у режији Милорада С. Јовића, првог управника Народног музеја Краљево. Међу глумцима који су потом имали запажене каријере, а који су поникли из драмске секције „Абрашевића” су и Марко Николић, Дара Вуковић-Плаовић, Миодраг Радовановић Мргуд, Драган Оцкољић, Смиља Трмчић, Зорица и Синиша Протић и други. Убрзо су организоване и хорска и музичка секција, а 1946. године са радом је почела и фолклорна секција.
„Абрашевић” се суочио са великим проблемима почетком шездесетих, пре свега са недостатком адекватних просторија. КУД је морао да се сели више пута, а почетком шездесетих је на коришћење добио простор површине свега 30 метара квадратних. Тада је и велики део чланова напустио „Абрашевић”, па је он спао на свега 40 чланова. Велики део некадашњих чланова је прешао у тада новоосновани КУД „Железничар”. Након што је једина просторија коју је „Абрашевић” користио срушена, ово културно-уметничко друштво је накратко престало са радом. Међутим, наредних година прилике су се поправиле. „Абрашевићу” је 1964. године додељен простор у оквиру Дома друштвених организација, а фолклорна секција неколико месеци касније наступа на фестивалу у Зеленој Гори, на ком осваја прво место. Ово је уједно био и први наступ „Абрашевића” на међународној сцени. Од 1979. године КУД „Абрашевић” своје пробе одржава у згради Дома добровољног ватрогасног друштва. Иако је ово требало да буде само привремено решење, „Абрашевић” ове просторије користи до данас.
Упркос ратовима и санкцијама током деведесетих година, „Абрашевић” није прекидао са радом. Године 1995. постаје део ЦИОФФ-а, важне међународне асоцијације која окупља фолклорне ансамбле из целог света. Као члан ове асоцијације КУД „Абрашевић” учествује на многим међународним фестивалима и турнејама. Године 2009. обновљена је драмска секција, под руководством краљевачке глумице Биљане Константиновић. Осим фолклорне и драмске секције, „Абрашевић” обухвата и дечји и старији мешовити хор, као и мушке и женске певачке групе и народни оркестар. Такође, сваке године се организује и манифестација „Лето код Абрашевића”, који окупља фолклорне ансамбле из региона и иностранства.
За свој велики допринос културном животу Краљева КУД „Абрашевић” је добио и више награда. Међу њима се истиче Диплома за нарочите заслуге Скупштине општине Краљево, додељена 1965. године. Културно-просветна заједница Краљева је 1972. године доделила „Абрашевићу” Новембарску награду. Поводом педесет година свог рада „Абрашевић” је одликован Орденом заслуга за народ са златном звездом.
Милена Балтић
уредница образовно-научног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево