Милорад С. Јовић, свестрана личност, педагог, истраживач, редитељ, сценариста, писац, највише је упамћен као један од оснивача и први директор Народног музеја Краљево. Рођен је 30. августа 1903. године у Чукојевцу код Краљева. Потиче из свештеничке породице, као једно од петоро деце протојереја Светислава Јовића и његове супруге Дафине, родом из Заблаћа, ћерке Владимира Поповића, угледног свештеника и члана суда Епархије Жичке.
После завршетка основне школе у Мрчајевцима, уписао је Гимназију у Чачку, док је Учитељску школу завршио је у Вршцу 1924. године. Наставио је школовање на Вишој педагошкој школу у Београду, коју је завршио 1930, након чега је радио као учитељ и управник у многим градовима, а највише у Краљеву. Из првог брака са Загорком Јовић, родом из Мокрина, имао је ћерку Љиљану, док је са другом супругом, Вјекославом Годлер из Карловца, у првим послератним годинама радио у краљевачкој Гимназији.
Јовић је оставио траг у многим областима науке и културе, а пре свега у педагогији, где се бавио израдом учила и писањем уџбеника, посебно у предратном периоду. Патентирао је најпре „Југословенску рачунаљку“ са играчкама, коју је Министарство просвете одобрило 1931. године. Са Свесловенском књижаром је најпре 1939. године издао „Стратегијску карту Косовске битке“, а затим је у сарадњи са братом, мајором Александром С. Јовићем, израдио верзију „Стратегијско-историјска карта Косовске битке“. Са сестром Даницом је коаутор уџбеника „Домаће газдинство“ за III разред грађанских школа, за сва три смера, који је издат 1939. године у Београду, а у књизи „Соколство у светлости науке политичке историје, социологије, естетике, психологије, биологије, еугенике и педагогике“ огледа се његова љубав према спорту, посебно гимнастици. Био је и сарадник часописа „Правда“ за културно-просветну рубрику. Истакао се и у области драматургије као аутор многих позоришних представа, а писао је и драме, мелодраме хумореске, комедије,драмске слике, оперете, сценарија за краткометражне игране и документарне филмове. У послератном периоду се вратио рачунаљкама, тако да је за нови патент „Рачунаљке са рачунским покретним сликама“ добио одобрење 1959, а након тога је за стари патент „Југословенске рачунаљке“ добио дозволу 1962. године.
У послератном периоду Милорад С. Јовић је био активан у дванаест одбора, међу којима најзначајнији је онај за оснивање Музеја у тадашњем Ранковићеву. Односно, био је главни инспиратор и аутор програмске визије Музеја, а након његовог оснивања, 1. маја 1950, Милорад С. Јовић је постао и први управник ове установе. Од самог почетка градио је солидну основу за развој и рад музеја комплексног типа. Уз помоћ мреже сарадника прикупио је богат материјал и фундирао основне збирке које постоје и данас: археолошку, историјску, нумизматичку, етнолошку, природњачку и уметничку збирку. Такође је формирао музејску библиотеку. Уз посао управника, практично је обављао посао кустоса историчара и нумизматичара. Аутор је више изложби као што су „НОБ и револуција“ (1951), „Први и Други српски устанак“ (1954), „Балкански и Први светски рат“ (1957), „Еволуција планете и човека“ 1958. године.
Једна од основих идеја коју је Милорад Јовић изнео у својој визији Музеја јесте да он, у односу на своју позицију, треба да буде Музеј Рашке државе, што послератна власти није подржала. Али Јовић је током рада развијао овај концепт, разумевајући да је то најважнијих културни хоризонт наслеђа простора на ком Музеј делује. За израду копија фресака ангажовао је сликаре Александра Томашевића и Јарослава Кратину, за израду копија средњовековних рукописа, повеља, књига и минијатура сликарку Загорку Јанц. Из Народног музеја у Београду стигле су копије фресака из Сопоћана. На његову иницијативу, сликар Владислав Маржик је урадио већи број цртежа средњевековних српских манастира, династичких стабала средњевековних српских владарских породица, копије најважнијих рукописа са минијатурама, оригиналне цртеже тепиха са мотивима инспирисаним средњовековним фрескама XIII-XIV века, као и цртеже који су реконструисали изглед Карановца почетком века, портрете значајних личности из прошлости Краљева и друго.
Сарадња Милорада С. Јовића са уметницима из целе Југославије била је од непроцењиве важности за рад Музеја и његових збирки у зачетку. У Музеј су доспела дела Васе Поморишца, Зоре Петровић, Пива Караматијевића, Живана Вулића, Живорада Настасијевића, Љубе Ивановића, Бете Вукановић, Миодрага Протића, Чеде Павловића, Ксеније Дивљак, Владислава Маржика, Миће Поповића и других. Данас се у краљевачком Музеју налази Легат сликара Мирка Почуче, који садржи 64 дела наших еминентних ликовних уметника, који је Почуча посветио својој баби Јелени Раичевић Баји и свом пријатељу, оснивачу и првом управнику краљевачког Музеја Милораду Јовићу.
Средином педесетих професор Милорад С. Јовић постаје мета идеолошког прогона, тако да је, са места музејског управника, смењен почетком 1955. године, али га је упркос томе и даље држао почетни истраживачки елан. Међутим, Народни одбор општине Краљево је, 1. септембра 1960, донео одлуку да Народни музеј прекида привремено своју делатност, због реконструкције Господар Васиног конака као музејске зграде, док је Јовић исте године пензионисан. Након тога Милорад и Вјекослава Јовић су се преселили у Београд.
Милорад С. Јовић је преминуо 21. јуна 1970. године и сахрањен је на гробљу у Краљеву. Иза њега су остали бројни експонати и документа из прве деценије установе, који се данас чувају у Народном музеју у Краљеву. Део заоставштине се налази у његовом Личном фонду у Историјском архиву Краљево, а део у приватном власништву његових најближих рођака, породице Панић из Београда.
И поред тога што је Милорад С. Јовић био одличан професор, педагог, писац, драматург и проналазач, каквим га се сећају многи његови ђаци и сарадници, највише ће бити упамћен као један од најзаслужнијих за оснивање музејске институције. Као први директор, неуморни истраживач и зачетник развоја свих музејских одељења и збирки, био је носилац визије ове установе, као светионика културе, која и даље представља путеводиљу у раду Народног музеја Краљево.
Олег Романов
археолог, виши кустос
Народни музеј Краљево