Васа Поморишац је рођен 15. децембра 1893. године у Модошу, месту данас познатом под именом Јаша Томић. Још као дванаестогодишњак прве сликарске кораке прави у атељеу свог суграђанина, сликара Стевана Алексића, који му открива тајне заната у духу Mинхенске сликарске школе и уводи га у свет религиозног сликарства. Настањује се у том свету и ствара своје прве слике и иконе за цркве.
Посета Четвртој југословенској изложби, представљала је прекретницу у Поморишчевом уметничком животу, када закључује да жели формално да се образује као сликар. Уписом на Академију у Минхену 1913. године у класи професора Хакела започиње кривудави али плодоносан образовни пут. Још тада врло критички запажа да „има и импресиониста, футуриста и свакојаких узора наравно и хрђавих, али зато ипак поучних, те ја који сам резервисан само слушам и питам“. Његово школовање бива прекинуто помаљањем Првог светског рата, када се враћа у Модош где се пријављује властима као војни обвезник, послат у рат, убрзо се предаје у руке Русима, не би ли избегао да се бори на страни Аустроугарске. Године 1916. бива рањен и тада га са фронта пребацују у московску болницу, где ће по отпусту имати прилике да ужива у културном животу руске престонице, посећујући музеје и галерије, неформално се образујући, до тренутка када бива пребачен у Одесу, и напослетку на Солунски фронт где се прикључује Српској војсци као ратни сликар.
Завршетак рата обележава уједно и наставак Поморишчевог даљег школовања. Прво одлази у Загреб, где уписује Школу за уметност и уметнички обрт, на којој ће продубити идеју о уметности као појави неодвојивој од друштва и традиције. Крајем 1919. године, долази у Београд и уписује се у Уметничко-занатску школу, и по први пут се среће са уметношћу српских средњовековних манастира која су код Поморишца побудила занимање и дивљење ка фреско сликарству, чији ће се одблесци читати у његовим потоњим делима. У Лондон, град у коме је желео да настави студије, долази 1921, годину дана после живота у Бриселу где је радио као фирмописац како би обезбедио новац за школовање. Уписује, прво приватну сликарску школу Светог Мартина, а затим 1922. године Централну школу уметност и занате специјализујући се за сликање на стаклу, постајући пионир витража у Краљевини Југославији.
По повратку у Београд наставља да се залаже за неговање националног стила кроз модеран ликовни израз ослоњен на српску и византијску уметничку традицију. Та идеја се утемељила у групи „Зограф“ коју ће Поморишац основати 1927. године заједно са Живорадом Настасијевићем и Илијом Коларовићем. Међуратни период проводи у Паризу, да би се напослетку настанио у Београду где 1942. године почиње своју професорку каријеру на Академији ликовних уметности а потом и на Академији примењених уметности. У каснијем периоду живота, после Другог светског рата, Поморишац се окреће „Лади“ и реалистичном сликарству. Оно што карактерише његов целокупни сликарски опус је „префињени цртеж и велико знање које је испољавао при раду у свим техникама“. Стилски развој обухвата реалистичке почетке, са каснијим упливима сецесије и експресионизма, преиспитивањем конструктивизма, неокласицизам. Иако га је југословенска критика посматрала као традиционалисту, илустративног уметника, инострана критика му је била благонаклона с обзиром да је у њему препознала „аутохтоност и изврсно познавање заната“ назвајући његове слике „крајње самосталним делима“ насупрот „неоригиналности“ других југословенских уметника. Преминуо је у Београду, 9. септембара 1961. године.
Јелена Марковић
историчар уметности, волонтер
Народни музеј Краљево