Минијатура на којој се налази портрет младе девојке са китњастим шеширом на глави, представља софистициран и нежан портрет Бете Вукановић, уметнице и супруге Ристе Вукановића. Рад је настао далеке 1902. године и представља један у низу портрета, који су били омиљени уметников жанр, поред слика са историјском тематиком.
Ристо Вукановић је рођен у Буговини код Требиња, одакле се, као и сви Херцеговци бременити талентом и амбицијама, из скромног завичаја отиснуо у свет. Основну школу је учио у Турн Северину у Румунији, а гимназију у Београду. Године 1890. као државни стипендиста уписао је Сликарску академију у Петрограду, а после годину дана је прешао у Минхен, где је наставио студије код Антона Ажбеа, а потом код Вагнера. Један је од најзначајнијих представника минхенске импресионистичке школе. Излагао је на свим тадашњим југословенским изложбама, а 1914. године је учествовао на изложби у Париском салону.
После смрти Кирила Кутлика, Ристо је са својом женом Бетом, преузео инвентар његове уметничке школе и у њој наставу организовао на модерној основи. Године 1902. супружници Вукановићи сазидали су новцем који је Бета добила из Немачке, кућу у Капетан Мишиној улици бр. 13, која је имала двоструку намену. Била је то истовремено њихова породична кућа, али и седиште сликарске школе, као прва и једина кућа зидана са том сврхом. Из ове школе развила се касније Краљевска уметничка школа у Београду, а касније и Факултет примењених уметности.