О Збирци
Археолошка збирка је прешла пут од мале, симболичне скупине која је средином седамдесетих бројала испод 100 предмета, до богате колекције са преко 2000 експоната. Теренска истраживања Археолошког одељења, поред тога што су дала допринос развоју саме археологије у области Краљева и Рашке, била су основни извор из кога се формирала Археолошка збирка. Главни правци у формирању колекције односе се на класичну периодизацију и сврставање предмета у три основне подзбирке: праисторијску, античку и средњовековну.
Откупи и поклони, као начин набавке предмета, заступљени су у мањој мери и нису толико карактеристични за Археолошку збирку, осим једног изузетно вредног легата. Легат је поклонила госпођа Лепосава Алексић Зарић и обухвата вредан хеленистички, римски и средњовековни археолошки материјал, као и нумизматички, етнолошки, историјски и уметнички материјал. Од укупно 213 предмета, 87 припада области археологије и део су познате колекције Дуњић. Наиме, Лепосава Алексић Зарић је рођака др Софије и др Милојка Дуњића, дворског лекара у предратном периоду и колекционара, који је своју знамениту колекцију поклонио највећим делом Народном музеју у Београду и једним делом Музеју града Београда.
Део њихове заоставштине је наследила Лепосава Алексић, која се, након година чувања, баш као и њени рођаци, определила да вредне предмете поклони музејској установи. Њено опредељење за Народни музеј у Краљеву подстакнуто је чињеницом да су њен отац Миодраг, односно деда Михаило Хаџи Алексић, угледни трговац и политичар, били из Краљева.
Археолошка збирка Народног музеја у Краљеву, с једне стране, пружа увид у локалну културу различитих периода, с друге, чува колекцију репрезентативног средњовековног материјала са своје територије, што има шири национални значај, док на трећем плану чува материјал који није са ове територије, али има универзални и шири културни аспект. У целини колекција представља значајан ресурс баштине чија структура омогућава различите видове комуникације са прошлошћу.
Праисторија
У праисторијској колекцији најпотпуније су заступљени периоди неолита (налазишта Округлица у Витановцу и Црквине у Конареву, из старијег неолита, Дивље Поље у Ратини, из млађег неолита) и гвозденог доба (Кованлук, старије гвоздено доба, Црквине у Конареву и Дивље Поље у Ратини млађе гвоздено доба). Будући да је реч о праисторијским насељима, пронађени предмети односе се на широк спектар људских активности и различите аспекте живота (посуђе, оруђа, оружје, украсни и култни предмети…). Бронзано доба је најмање истражено и самим тим и заступљено у Збирци (Горело Поље у Милочају, одакле потиче материјал из некрополе са спаљеним покојницима). Истраживања палеолита током претходне деценије (налазиште Влашка Глава, Самаила, почетак средњег палеолита) увела су у Збирку и најстарији материјал са овог подручја, који уједно спада и у ред најстаријих археолошких материјала пронађених у Србији. У овај сегмент Археолошке збирке спада и знаменити налаз из кнежевског гроба из старијег гвозденог доба, из села Крушевице код Рашке. Реч је о луксузном накиту од сребра и злата пронађеном заједно са бронзаном посудом за вино (ојнохом) и скифосом, посудом за његово испијање, из прве половине V века пре наше ере. Благо из Крушевице истовремено спада у највредније налазе Народног музеја Краљево, а не само Археолошке збирке (ужива статус културног добра од изузетног значаја).
Антика
У делу Збирке са античким материјалом највише има оног из периода позне антике и један део потиче са утврђења Градиште у селу Чукојевцу код Краљева, које представља типични рефугиј, утврђење које, у случају опасности, служи као прибежиште, што је карактеристично за период од IV до VI века, несигурно време варварских упада током сеобе народа. У питању је богат спектар предмета из свакодневног живота (посуђе, предмети од рога, гвоздене и бронзане алатке, оружје, жрвњеви, стакло…), који допуњује опека пронађена у цигларској пећи у истом селу поред Западне Мораве. Предмети личне употребе и моде (фибуле, огрлице, наушнице, наруквице, украсне игле, пређице) највећим делом су пореклом са некрополе Ланиште у Корлаћу код Баљевца. У тамошњим гробовима очуване су и целе стаклене и керамичке посуде, као фини репрезенти римске провинцијалне културе. У овoм делу Збирке налази се и један од ретких откупа – гема из села Врбе са представом легионарског орла.
Средњи век
Средњовековни период је најпре представљен накитом пронађеним у некрополама које је Народни музеј истраживао у околини Краљева, као што су Римско гробље у Ратини, Турска црква и Џиновско гробље у Ласцу, Пањевац у Чукојевцу, углавном из прве половине XIII века, односно из времена подизања Манастира Жиче. Ту је и део случајних налаза, из којих се издвајају средњовековни мачеви типа „вуковац“. С друге стране, Народни музеј Краљево, који је надлежан за територију Краљева, Рашке и Врњачке Бање, задужен је за чување пронађеног материјала свих других установа које истражују овај простор. Тако је из сарадње са сродним институцијама, као што су Републички и краљевачки завод за заштиту споменика културе, дошло до преузимања откривеног материјала, на трајно чување, бригу и излагање у Музеју. На овај начин у Музеј је дошао материјал са истраживања манастира Жиче, Градца, Нове Павлице и Кончулића, средњовековног града Маглича, Цркве Св. Петке у Радошићима код Рашке и Светог Николе у подграђу Брвеничког града. Народни музеј је обогатио три своје збирке: Археолошку, Нумизматичку и Збирку примењене уметности, постајући референтна установа за област средњег века на својој територији.
