Да ли сте знали да се у селу Мрсаћ, смештеном на десној обали Западне Мораве, на тзв. старом путу који спаја Краљево и Чачак, налази црква брвнара коју су мештани према легенди подигли на захтев вила? Према овој легенди виле су се појавиле из облака након једне велике олује која је уништила житна поља. Оне су тада наложиле мештанима да морају подићи цркву како би село добило светињу која би га штитила од будућих непогода.
Писани подаци о градњи ове цркве брвнаре, посвећене Светим Апостолима Петру и Павлу, нажалост нису сачувани. Првобитна црква брвнара је према предању подигнута још пре Првог српског устанка и Карађорђевог доба. Ктитор цркве брвнаре која данас постоји је поп Никола Крстић. Он је био ађутант Антонија Пљакића, Карађорђевог зета. Кнез Милош Обрановић га је касније поставио за кнеза Пожешке нахије. Крстић је био пореклом из Мрсаћа. Осим ове цркве, подигао је и мању цркву у Врдилима, као цркву покајницу. Наиме, Крстић је по налогу кнез Милоша организовао убиство Милића Радовића из драгачевске Каоне. Данас се на месту цркве Николе Крстића у Врдилима налази новија цркве посвећена Богојављењу, подигнута после Првог светског рата.
Мрсаћка црква брвнара је скромних димензија, једноставне правоугаоне основе. Чине је наос и олтар, који се завршава полукружно. Таваница је равна и образују је унизани шашовци, постављени под правим углом. Низак кров, са блажим нагибом, изведен је на четири воде, а кровни покривач је сада ћерамида, која је вероватно приликом неке од обнова заменила првобитну шиндру. Стреха је са чеоне стране завршена декоративном ћенарком. На слемену су постављена два гвоздена крста. Прозори су правоугаони и имају гвоздене решетке, нешто су већих димензија, као они који се срећу на обичним кућама, док су врата, једна са западне, а друга са северне стране, полукружно засведена и немају профилацију. Садашњи под је од слагане опеке, која је вероватно заменила првобитни патос и постављена је у два нивоа. У надвишеном простору наоса налази се камени амвон, мањих димензија, карактеристичан за све цркве брвнаре. Образује га централни круг и око њега су зракасто, попут цвета, распоређени сегменти. Осим амвона, оригинална је и часна трпеза. У нижем делу је припрата, која се у црквама оваквог типа често одваја посебном дрвеном преградом. Како је било првобитно решење у Мрсаћу није познато. Конструкција брвнаре је скелетна, са хоризонталним и вертикалним ступцима, који су на угловима, са унутрашње стране, ојачани косницима, а испуна су шашовци, унизани вертикално у три реда. Темељ је низак и зидан је од ломљеног камена. Брвнаре од унизаних шашовака су ретке јер је то слаб начин градње, али вероватно није било довољно средстава и могућности за набавку квалитетнијег материјала.
Иконостас није сачуван у целини. Израђен је једноставно, од шест вертикално постављених греда са урезаним геометријским мотивима у облику слова Х, које су офарбане живим бојама. Овакав начин украшавања је био присутан и у средњем веку. Шара у облику слова Х се може сматрати и симболичним приказом Андрејиног крста. По размаку и распореду греда са иконостаса може се претпоставити да је иконостас имао две престоне иконе, а да се празнична икона налазила бочно. На основу висине цркве могуће је да је иконостас имао још један ред икона са крстом и медаљонима на врху. Нажалост, ништа од старијих богослужбених књига и предмета није сачувано.
Црква у Мрсаћу је јединствена по својој сликаној орнаментици споља и изнутра, која је донекле требало да надокнади њену једноставну градњу. Шашовци споља су колорисани разнобојним вертикалним линијама, а распоред и ритам боја подражава прегаче и сукње. Цветни орнаменти на гредама рађени су по шаблонима који су највероватније донети из Аустроугарске. Ово значи да је црква бојена током обнове 1896. године.
Уз цркву се налазе надгробни споменици виђенијих људи и кенотафи. Са десне стране цркве налазе се два крста „са јабукама” из друге половине 19. века, подигнута као надгробници браћи Милошу и Константину Коларевићу. У порти су и три споменика од пешчара, подигнута након Првог светског рата у облику стуба. На њима су уклесани дуги натписи са потписом мајстора или подацима о неком значајном догађају, а свако слово и орнамент су колорисани. У црквеном дворишту налазе се и стара црквена кућа полубрвнара, новији објекат за вернике и свештеника, дрвени звоник и новија црква.
Ова новија црква је такође посвећена Светим Апостолима Петру и Павлу, а подигнута је 1968. године.
Милена Балтић
уредница образовно-научног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево