Европска ноћ музеја

Програм Европске ноћи музеја у Народном музеју у Краљеву 2024. године носи назив „In vino veritas“ и подстакнут је околностима да се „Краљевачки фестивал вина“ који припрема Туристичка организација Краљева, одржава у исто време у градском парку, преко пута Музеја. С обзиром да је вино и виноградарство једна од великих тема наслеђа, од најстаријег времена до данас, одлучили смо да је представимо током Ноћи музеја. Програм се реализује у сарадњи са Музејом слатка – кућом Цветића из Краљева и Музејем винарства и виноградарства из Александровца.

Винска сага Србије

19-20:30 сати

Представа Баха, кућа Цветића, прва деценија XX века, Краљево, зидна сликана декорација, Документација Народног музеја Краљево.

Музеј слатка – кућа Цветића, кроз предавање Марине Лукић Цветић и др Лидије Цветић Вучковић, доноси гастрохеритолошку причу о вину и винарству у српској култури, конципирану кроз три сегмента: историја узгајања лозе и оснивања винограда од Рима до Немањића, вино и симболика у духовности и уметности средњовековне Србије, па све до најлепших представа вина и винара у модерном српском сликарству и надахнућа у поезији.

Сага почиње у III веку нове ере са виноградима Марка Аурелија Проба на Фрушкој Гори, а наставља се преко словенског прихватања хришћанства и култивисања винове лозе, Немањићке Жупе и Хиландара, преко увођења контроле квалитета краља Стефана Првовенчаног и засада Јелене Анжујске. Краљ Милутин је имао своје винограде на Косову и Метохији, док је цар Душан донео законе о заштити географског порекла српског вина, транспорта и царских подрума.

Након Лазара и Ђурђа Бранковића, и након строгих отоманских забрана, вино Србије преко Сремских Карловаца лако проналази пут и до Хабзбуршке монархије, смештајући се у првој енциклопедији Захарија Орфелина названој „Искусни подрумар“ („Experienced cellar owner“, 1783.) издатој у Бечу. Сазаћете ко је био „Савршени виноделац“, какав је био пут аутохтоне лозе од Вршца па све до тла Америке, најзад и како је Краљ Петар I обновио традицију краљевских винограда и подрума на Опленцу у Тополи.

Након блока о најлепшим средњовековним фрескама које приказују српска вина, направићемо скок до српског романтизма и надахнућа овим божанским напитком, и пронаћи вино у инспирацији модерних српских сликара: Катарине Ивановић, Уроша Предића, Стевана Алексића и незаборавне приче о настанку чувене слике Ђуре Јакшића „Девојка у плавом“.

Виноградарство и винарство Жупе александровачке кроз векове

21-23 сати

Врионица са справама за прераду грожђа из периода између два рата у Сталној поставци Музеја винарства и виноградарства у Александровцу.

У првом делу програма кроз кратку презентацију МА Ђорђа Живадиновића, инжињера пољопривреде из Музеја винарства и виноградарства, публика ће стећи увид у причу о развоју ове гране привреде на подручју Жупе, од XII века до данашњих дана. Она је повезана и са манастирима у нашој непосредној околини. Први писани документ у ком се спомиње Жупско виногорје датира из 1196. године, ради се о Студеничкој повељи оснивача српске Средњовековне државе Стефана Немање. И тако су кроз читав средњи век Студеница, Хиландар и Жича имали своје винограде у Жупи. Поред средњовековне историје прича обухвата период под турском влашћу и након ослобођења од ње, формирање пољана у Жупи, борбу против болести лозе филоксере, период између два светска рата као и период социјализма током друге половине XX века.

Други део програма чини мања изложба, припремљену за ову прилику, на којој ће публика имати прилику да види 35 одабраних експоната из богате Виноградарско-винарске збирке Музеја винарства и виноградарства и као и причу о сезонским виноградарским насељима – пољанама, насталим током XIX векa. На слободном простору усред винограда тамо где је, често због лошијег квалитета земљишта остављана незасађена парцела, грађени су објекти који су служили за боравак радника у винограду, али и за чувања алата и вина.

У трећем делу програма публика ће имати прилике да види документарни филм „Дарови Жупе александровачке“, који је настао у продукцији Снежане Ашанин Шапоњић, музејског саветника Народног музеја у Чачку, у оквиру пројекта који је подржало Министарство културе Републике Србије.