Матарушка Бања: Под хладним липама, крај брзог Ибра…

Током четврте и пете деценије XIX века, почињу прва хемијска испитивања лековитих вода из неких извора са територије Кнежевине Србије. Ти први кораци ка балнеологији не могу се посматрати без свеобухватног контекста стварања и рађања одређених политичких, административних, економских и друштвених  услова, у циљу формирања модерне српске државе. Промене које су се огледале у модернизацији државне управе, подразумевале су и трансформацију школства, здравства, војске и других  структура друштва. Многи истраживачи сматрају да пратећи развој здравства, посебно балнеологије, можемо пратити и почетке и развој туризма. Тачније, почетке туризма у Србији, треба тражити у њеним бањама. Од такозваних  народних бања настају праве бање, чије су воде континуирано испитиване и које су временом хигијенски уређене. Тада су се  издвојиле Врњачка Бања, Бања Ковиљача, Сокобања и Буковичка Бања.

Матарушка Бања, као лечилиште и туристичко место, почиње да се развија у првим годинама XX века. Иако је једна од најмлађих бања,  због посебних природних ресурса и карактеристичне географско-просторне структуре, њен развој ишао је узлазном путањом, посебно у годинама између два светска рата, када је и формирана као климатско лечилиште за одмор и опоравaк.

На изложби „Матарушка Бања: Под хладним липама, крај брзог Ибра …“ публика ће имати прилике да се, кроз разгледнице, фотографије, предмете и документа, упозна са генезом настанка и развоја Матарушке Бање: од проналаска лековите воде, преко међуратних година процвата и успона, затим системских и идеолошких промена у социјализму, када се развила у модерно лечилиште, у складу са стандардима савремене балнеологије и рехабилитације, све до почетка деведесетих година XX века, када је доживела својеврсно посрнуће. Поред хронолошког приказа, изложба пружа увид у првобитни урбанистичко-регулациони план, панораме насеља, архитектонске пројекте бањских купатила, хотела и вила, изглед туристичко- угоститељских објеката, здравствених и лечилишних установа, репрезентативних бањских вила, те визуелно дочарава културу живљења, одевања, као и призоре одмора и рекреације. Део њене приче чине и портрети знаменитих личности (лекара, фотографа, архитеката, трговаца, учитеља…) које су својим деловањем и прегнућем утиснули трајни белег на његову физиономију, као и ликове оних „обичних“ људи, најчешће безимених, који су зарад излечења здравствених тегоба, али и лепих, веселих животних тренутака, извесно време проводили у Бањи.

Аутор изложбе је Сузана Новчић, музејски саветник Народног музеја Краљево.