Икона Богородице Одигитрије се може датовати у крај XV или у ране године XVI века и вероватно је настала на Криту, како се може закључити на основу готово идентичних икона Богородице које се чувају у Атини, Ватикану и Венецији, од којих се неке приписују сликару Андрији Рицу (+1491) или су сликане према његовом предлошку. Осим синова, од којих је Никола (+1503) стекао велику славу, у Рицовом атељеу у Ираклиону су најчешће радила још двојица сликара. На основу једанаест потписаних Рицових дела, препознато је још четрдесетак. Тешкоћа у прихватању идентификације непотписаних икона потиче из честе праксе да је она била колективни производ атељеа и природно је сматрати да је само главне делове на икони изводио мајстор. Многи сликари су имитирали Андрију Рица, због чега је он био један од главних аутора који су допринели кристализацији одређених ликова у критској уметности у XV веку, који су сликани и касније.
Икону Богородице из Народног музеја Србије одликује још и чињеница да она носи дете на десној руци и тиме се прикључује доста великом броју икона Богородице Дешњакиње (Dexiokratousa), још једном од оних икона за које предање каже да их је насликао Св. Лука. Назива се и Евергетида, Доброчинитељка, термином који се односи на њену улогу. Целу групу икона повезује иста мустра изведена пунцирањем на нимбовима. Свака радионица је користила своје алате и стога је израђивала сопствене мотиве. Ова декорација потиче из италијанског сликарства, али је постала карактеристична за критске иконе, нарочито у другој половини XV века.