Икона Христа Цара и Великог Архијереја, дело које припада врхунцу итало-критске уметности, на доњој левој ивици има очуван део натписа са презименом сликара – Згурос. Идентификован је каo Константин Згурос (Constantinos Zgouros) и био је један од сликара активних у цркви Св. Ђорђа у Венецији, у првој половини XVII века. Да је реч о одличном сликару, види се по овој беспрекорно сликаној икони.
Представа Христа Цара и Великог архијереја настала је према деловима Посланице Јеврејима апостола Павла. На листовима отворене књиге коју држи Христос, исписана су два цитата: „Царство моје није од овога света; да је од света…“ (Јеванђење по Јовану 18:36) и „Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи на отпуштење грехова“ (из Литургије Св. Јована Златоустог).
Мистични лик Христа Цара и Великог Архијереја инспирисан је тајанственом личношћу из Старог завета, краљем-свештеником Мелхисадеком. Чини се да се он појављује ниоткуда у Првој књизи Мојсијевој (14:18-20), понуди вином и хлебом и благослови праоца Аврама након његове победе над непријатељима, прими од њега десетак и једнако неочекивано, нестаје из нарације. Још једном се овај краљ свештеник помиње у Старом завету. Давидом псалм 109 у 4. стиху, говори о „свештеницима по реду Мелхисадековом“ који нису рођени нити су умрли. У Новом завету, овим стихом је апостол Павле, у посланицима Јеврејима, упознат са значајем овог краља-свештеника у јеврејској традицији, тумачио Исуса Христа као вечног првосвештеника „по реду Мелхисадековом“.