На данашњи дан, 3. новембра 2010. године у 1 сат и 56 минута по локалном времену, Краљево је погодио снажан земљотрес магнитуде 5,3 – 5,4 степени по Рихтеровој скали.

Епицентар земљотреса је био 10 km североисточно од Краљева, у селу Сирча, дуж 8 km дугог раседа, у долини реке Груже, у чачанско-краљевачком басену. Хипоцентар земљотреса налазио на око 13 km дубине. У пречнику од 20 km у односу на епицентар, интензитет појаве процењен је на VII степени по Меркалијевој скали. После главног, на ширем подручју Краљева, уследили су потреси магнитуде од 1 до 4,5 степени по Рихтеровој скали. Земљотрес се осетио широм Србије, у суседној Бугарској, Румунији, Босни и Херцеговини, а у светским размерама сматра се потресом умереног интензитета. На територији Србије догађа се у просеку на око десет година.

У Краљеву је проглашено ванредно стање, вода се није користила за пиће, није било грејања и струје, мобилна телефонија је била у прекиду. Порушено је и оштећено много зграда и кућа, објеката од јавног значаја у центру града, као и у широј околини. Улице су биле прекривене комадима стакла, бетона и малтера. Отежано је било функционисање Здравственог центра „Студеница“. Велика оштећења је претрпео Витановац са преко две трећине девастираних објеката. Оштећења су била видљива на кућама у Сирчи, Витковцу, Стублу, Грдици, Матарушкој Бањи, Рибници и на другим местима у околини града. На манастиру Жича је напукао северни зид.

Објекат у улици Цара Лазара, 2019, Краљево, фотографија Срђана Вуловића, Документација Народног музеја Краљево.

У земљотресу је погинуло двоје људи, око 180 је задобило телесне повреде. Оштећено је преко 16 хиљада објеката, од којих је преко 1 500 било ван употребе, а на преко десет хиљада је било потребно извршити неку врсту санације. Страдало је 8 500 станова и неколико стотина привредних објеката. Материјална штета је процењена на више од 12 милијарди динара.

Влада Републике Србије, ресорна министарства, државна предузећа, различите државне институције, установе и удружења, многи градови и општине из Србије, Црне Горе и Републике Српске пружили су новчану и материјалну помоћ Краљеву. Поред тога  помоћ су пружиле владе неколико европских земаља, многа приватна предузећа из Србије, страна предузећа која послују у Србији, невладине организације, фондације и појединци. Захваљујући њиховој брзој реакцији у достављању помоћи Краљеву, као и ревношћу државе и локалне самоуправе, у наредним месецима у огромној мери су саниране последица земљотреса.

Олег Романов
археолог, виши кустос
Народни музеј Краљево

Pin It on Pinterest