Болница Стобарт – Крагујевац 1915

Изложба „Болница Стобарт – Крагујевац 1915“, ауторке Татјане Јанковић, вишег библиотекара Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крaгујевца, уз рецензију Дејана Ристића, кроз фотографије и документа, уз до сада непревођена сведочанстава особља, пружа увид у рад једне од најзначајнијих мисија из периода Великог рата на територији Србије. У периоду од априла до новембра 1915. у Крагујевац је, као Трећа јединица Српског потпорног фонда, стигла организована група од 45 чланова медицинског особља и волонтера, предвођена госпођом Мејбел Синклер Стобарт. Путовање чланица ове мисије од  Лондона до Крагујевца трајало је готово месец дана. Имајући у виду епидемију тифуса, М. Стобарт се припремила за рад у болници под шаторима. Након приспећа у Крагујевац, уз помоћ српске војне команде, одабрана је локација на градском тркалишту – у насељу Вашариште и постављено је 62 шатора које је Јединица допремила са собом. Првобитни циљ Мисије био је пружање медицинске помоћи војницима оболелим од тифуса, али се, уз сагласност Српског војног санитета, мисија преусмерила на лечење рањеника и здравствено запуштеног цивилног становништва. За кратко време отворено је седам диспанзера (Крагујевац, Лапово, Наталинци, Рековац, Рудник, Витановац и Овчар Бања). Кроз болницу Стобарт, током шест месеци, прошло је 20.000 пацијената. Део особља је захваћен тифусом; волонтерка Мејбел Дирмер и сестра Лорна Ферис преминуле су од тифуса и сахрањене на Градском гробљу у Крагујевцу, уз др Елизабет Рос. У октобру 1915, део особља болнице Стобарт креће у повлачење са српском војском. Одважној Британки Мејбел Синклер Стобарт од српске команде бива поверено да предводи једну колону; на одредиште стижу без икаквих губитака у људству. О раду болнице Стобарт најдетаљније и најобимније сведочанство оставила је сама Мејбел Стобарт у књизи објављеној већ 1916, под насловом Пламени мач у Србији и другде (на српском, у издању Прометеја и РТС-а, 2016). То је сведочанство нескривено ангажовано на циљу да Британцима пружи што тачнији увид у ратне прилике у Србији и да подстакне на даљу помоћ српском народу. У Лондону су, током 1915. и 1916. објављене још три значајне књиге чланица мисије Стобарт: Мој дневник у Србији Монике Стенли, Писма из болнице Стобарт Мејбел Дирмер и Повлачење из Србије Олив Олдриџ. Ова три сведочанства по први пут се појављују у преводу на српски језик у оквиру књиге Болница Стобарт (Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац, 2018), а њихови одабрани сегменти чине текстуални део изложбе.