BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Народни музеј Краљево - ECPv6.15.20//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://nmkv.rs
X-WR-CALDESC:Events for Народни музеј Краљево
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20230326T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20231029T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20240331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20241027T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20250330T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20251026T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20260329T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20261025T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20241212T190000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20250210T130000
DTSTAMP:20260503T004329
CREATED:20241205T125546Z
LAST-MODIFIED:20241205T125757Z
UID:17264-1734030000-1739192400@nmkv.rs
SUMMARY:Ксенија Дивјак – Између реалности и мита
DESCRIPTION:Изложба „Ксенија Дивјак – Између реалности и мита“ отвара се у Галерији Народног музеја Краљево\, у четвртак\, 12. децембра 2024\, са почетком у 19 сати\, поводом сто година од рођења уметнице. \nОкосницу изложбе\, чији су аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић\, музејски саветници Народног музеја Краљево\, чине дела из Уметничке збирке музеја\, којих укупно има 33. Народни музеј Краљево добио је крајем 1995. године\, након смрти Ксеније Дивјак\, тринаест радова из легата ове уметнице\, као поклон Народног музеја Србије. Две деценије касније\, др Оливера Радојковић Чоловић\, поклонила је Народном музеју Краљево вредан уметнички легат\, у коме је заступљено и двадесет радова Ксеније Дивјак. \nПоред тога\, ради целовитог приказа стваралаштва уметнице\, изложба обухвата и значајан број уметничких дела из других  институција: Музеја савремене уметности у Београду\, Галерије ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у Новом Саду\, Модерне галерије Ваљево и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Чачак. \nЗахваљујући томе дочаран је комплексан и аутентичан свет\, Ксеније Дивјак: са једне стране тематски приступ\, који је цео живот неговала и који обухвата актове\, мртве природе\, теме двојника\, митолошке теме и пејзаже\, а са друге стране медије у којима је\, поред уља на платну\, најчешће радила\, као што су акварели\, пастели\, цртежи и гвашеви. \nОна је једна од првих постмодерних уметника свога времена\, која се определила за  фигуру и фигурацију\, изведену из узора и канона историје уметности. Ауторка их користи и оживљава у својој имагинацији\, стварајући свој лични и уметнички „музеј без граница.“ \nКсенија Дивјак је рођена  1924. године у Иванић Граду\, у Хрватској. У Загребу је живела до 1941. године\, када као избеглица долази са породицом у Београд. Уписује Академију ликовних уметности 1943. године\, а завршава 1949. године.  Била је члан УЛУС-а\,  „Београдске групе“ и Уметичког удружења „Лада“. Путовала је и студијски боравили у Италији\, Француској\, Грчкој и Шпанији\, за чију је културу и уметност била највише везана. Умрла је у Београду  1995. године.
URL:https://nmkv.rs/dogadjaj/ksenija-divjak-izmedju-realnosti-i-mita/
LOCATION:Народни музеј Краљево\, Трг Светог Саве 2\, Краљево\, 36000\, Србија
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://nmkv.rs/wp-content/uploads/2024/12/Plakat-za-izlozbu-Ksenija-Divjak-–-Izmedju-realnosti-i-mita-u-Narodnom-muzeju-Kraljevo.jpg
ORGANIZER;CN="%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0 %D0%9D%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B8%D1%9B":MAILTO:suzana.novcic@nmkv.rs
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20250123T180000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20250123T190000
DTSTAMP:20260503T004329
CREATED:20250113T170126Z
LAST-MODIFIED:20250115T205559Z
UID:17332-1737655200-1737658800@nmkv.rs
SUMMARY:Косовски завет у нашем времену
DESCRIPTION:Косовски завет је појам о коме се данас све чешће говори. Иако не постоји једна дефиниција\, он има јасно значење и видљиво присуство у историјским изворима. У данашњем свету\, окренутом индивидуализму\, материјализму\, хедонизму\, па и нихилизму\, косовско опредељење за Царство Небеско има готово субверзивно значење. Управо у томе је\, по свему судећи\, привлачна снага Косовског завета у нашем времену. \nПрве подстицаје новим тумачењима дала је песма „На Гази Местану“ Милана Ракића\, конзула Србије у Приштини и зета Љубе Ковачевића\, објављена 1907. у елитном „Српском књижевном гласнику“ (поново штампана у збирци „Нове песме“\, у оквиру циклуса „На Косову“ 1912). Ту се\, поред осталог\, наглашавао „жртвени“ „свети извор“\, протумачен у патриотском кључу: \n„И данас\, кад дође до последњег боја / Неозарен старог ореола сјајем / Ја ћу дати живот\, отаџбино моја / Знајући шта дајем и зашто га дајем.“ \nВажан подстицај биле су и скулптуре далматинског вајара Ивана Мештровића\, предвиђене да буду део његовог монументалног „Видовданског храма“. Оне су препознаване као званична\, уметничка форма Видовданске идеје\, око које се окупљао југословенски омладински покрет. Видовданска идеја\, како ју је назвала Исидора Секулић (1911)\, или Видовданска етика\, како ју је звао Милош Ђурић (1914)\, била је повратак херојском и „жртвеном“ у Косовском предању. Видовдан\, као дан Косовске битке\, још од доба појаве Вукових збирки стекао је\, наиме\, обновљену популарност. Нова\, Видовданска идеја\, јавила се понајвише међу млађим генерацијама\, у добу после Анексионе кризе 1908-1909. и имала је за циљ да српској култури\, суоченој са колонијалним амбицијама и ратним претњама Аустроугарске\, врати полет и самопоуздање. Може се рећи да је била српски одјек витализма и херојског активизма\, који су у то време проповедали Анри Бергсон и Фридрих Ниче. Милош Ђурић је „философију Косова“ тумачио као „филозофију феникс-птице\, филозофију Голготе“\, док је Исидора Секулић писала да би Видовданска идеја требало да буде „жива и чила свест соколова и војника и културних радника“\, „која ће од нас начинити бедеме што не падају“.
URL:https://nmkv.rs/dogadjaj/kosovski-zavet-u-nasem-vremenu/
LOCATION:Народни музеј Краљево\, Трг Светог Саве 2\, Краљево\, 36000\, Србија
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://nmkv.rs/wp-content/uploads/2025/01/Plakat-za-predavanje-Milosa-Kovica-Kosovski-zavet-u-nasem-vremenu-u-Narodnom-muzeju-Kraljevo.jpg
ORGANIZER;CN="%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE %D0%93%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD":MAILTO:darko.gucanin@nmkv.rs
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20250128T180000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20250128T190000
DTSTAMP:20260503T004329
CREATED:20250121T203210Z
LAST-MODIFIED:20250121T203210Z
UID:17340-1738087200-1738090800@nmkv.rs
SUMMARY:Попис становништва 1863. године
DESCRIPTION:Књиге „Попис становништва 1863. године“ I-II обухватају Карановац и Карановачки срез (књига I) и села изван Карановачког среза\, данас у саставу Града Краљева (књига II)\, објављене су у издању Народног музеја Краљево\, а приредили су их др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновића. Реч је о приређеним историјским изворима првог реда – попису људства\, непокретности и прихода из 1863. године\, за територију данашњег Града Краљева\, што спада у најважније историјске изворе за демографску\, привредну и друштвену историју Србије у 19. веку. \nОбзиром да овај попис незаобилазни документ у рекоструисању породичних генеалогија и порекла породица\, за његово публиковање постоји велико интересовање у друштву\, па је током протеклих деценија објављен знатан број пописних књига за бројне градове и сеоска подручја у Србији. Овим двема књигама по први пут се публикују пописне књиге за комплетну територију Града Краљева\, чиме ће многи становници Краљева и околине\, као и они чије је порекло из краљевачког краја\, пронаћи податке о својим прецима. \nПриређена грађа похрањена је у Државном архиву Србије\, у Фонду Министарство финансија – Одељење промишљености. Због обимности приређене грађе извршена је подела на две књиге. Првом књигом обухваћен је попис вароши Карановца (данашње Краљево) и сеоских насеља која су припадала тадашњем Карановачком срезу. Другом књигом обухваћена су насеља која данас административно-територијално припадају Граду Краљеву\, а 1863. године су се налазила изван Карановачког среза. У питању су села Гружанског\, Јошаничког\, Моравског\, Драгачевског\, Студеничког и Трнавског среза. Ради лакше прегледности пописни подаци су представљени у табеларној форми са девет рубрика: редни број\, име и презиме чланова домаћинства\, стање здравља лица\, године старости\, непокретно имање\, месечни приходи\, класа по имању\, класа по приходу и напомена. \nУ програму учествују: уредник др Љубодраг П. Ристић\, рецензенти др Александра Вулетић и др Радомир Ј. Поповић и приређивачи др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновић.
URL:https://nmkv.rs/dogadjaj/popis-stanovnistva-1863-godine/
LOCATION:Народни музеј Краљево\, Трг Светог Саве 2\, Краљево\, 36000\, Србија
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://nmkv.rs/wp-content/uploads/2025/01/Plakat-za-promociju-knjige-Bojane-Miljkovic-Katic-i-Nemanje-Trifunovica-Popis-stanovnistva-1863.-godine-I-II-u-Narodnom-muzeju-Kraljevo.jpg
ORGANIZER;CN="%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0 %D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B":MAILTO:nemanja.trifunovic@nmkv.rs
END:VEVENT
END:VCALENDAR