У суботу, 12. марта 2022. године упокојио се у Београду мр Славољуб Славко Маржик, инжењер геологије у пензији и аутор шест књига везаних за историју Краљева, дугогодишњи сарадник Народног музеја Краљево.
Славољуб Маржик родио се 1930. године у Краљеву, у знаменитој породици чешког порекла, од оца Владислава и мајке Марије Маржик. Дипломирао је геологију 1954. године и специјализовао се за област инжењерске геологије и хидрогеологије, након чега је завршио постдипломске студије и магистрирао 1964. године. Изузев неколико првих месеци, када је радио у Геолошком заводу у Скопљу током 1955-56. године, цео радни век је провео у предузећу „Енергопројект“ – Београд (1956-1991). Више од двадесет година радио је на пројектовању хидроенергетских објеката, у својству водећег инжењера и шефа геолошке групе. У Организацији удруженог рада за рударство ове компаније, водио је групу за оперативу и инжењеринг у геологији, рударству и истраживању. Био је директор мешовите компаније „Sidco“ Ltd. у Замбији, која се бавила истраживањем металичних сировина на својим концесијама у Coperbellt-у. Као пројектант радио је на многим пројектима у земљи као што су Батлава, Дреница, Основни пројекта Западне Мораве, Ибра, Дрине; на бранама Отавица, Водоча, Фоча, водосистемима Студеница, Ругово и др. Такође је радио на бројним пројектима у иностранству: у Западном Пакистану, Јордану, Египту, Мароку, Грчкој, Замбији, Гвинеји, Перу, Анголи, Ираку. Одликован је Орденом рада са сребрним венцем 1982. године, док му је „Енергопројект“ уручио награду за успех у истраживању у Замбији и укупну активност у струци.
Након пензионисања 1991. године Славко Маржик се посветио писању, а Народни музеј Краљево је био његов издавач. Најпре је желео да се одужи својој породици, осветли живот и подели породичне успомене, како на свог знаменитог деду др Јосифа Маржика, чешког, војног лекара који је одлучио да се након Првог светског рата трајно настани у Краљеву са супругом Елонором, тако и на свога оца Владислава, првог краљевачког академског сликара и првог конзерватора Народног музеја Краљево и мајку Марију. Тако је настала књига „Маржикови“. Након тога објавио је „Путовање данским краљевским возом“ посвећену успоменама на одрастање и школовање у Краљеву. Међутим, свакако највећи подухват Славка Маржика чини приређивање сабраних чланака, вести и нотица о Карановцу и Краљеву објављених у штампи Кнежевине/Краљевине Србије у периоду од 1835-1918. године, сабраних у четири тома. Славко је то радио на начин јединствен до сада: иако у позним годинама, својом руком је преписивао чланке у библиотекама, а затим их писаћом машином прекуцавао. Народни музеј Краљево је у томе препознао потенцијал и кренуло се од прве књиге, скенирањем прекуцаних страница, а 2021. године у част четврте и њеног аутора, организован је међународни научни скуп „Публицистика у развоју друштва и државе I: Карановац – Краљево у српским новинама 1835-1918.“ који ће се наставити и ове године. Тако је једна велика служба Славка Маржика роду и завичају окончана, заједно са његовим пребогатим животом.
