Програм који је организован поводом затварања изложбе „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ обухватио је предавање ауторке изложбе мр Деане Ратковић, музејског саветника Народног музеја Србије, о култури исхране у римском друштву, али и дегустацију шест припремљених јела према старим римским рецептима. Поред тога публика је могла да узме и понесе припремљене картице са рецептима римских јела на српском и латинском језику.
На радионици су учествовали ученици прве године Гимназије у Краљеву са професорком српског језика и књижевности Наташом Распоповић, док је програм модерирала историчар уметности Јелена Марковић. Основна идеја радионице је била да се размотре значај који су достојанство и углед жена имали у одржавању друштвеног поретка и стабилности у античком Риму, као и где се данас налазе ове вредности, односно каква очекивања модерно друштво ставља пред жене.
Тема радионице, на којој су учествовали ученици две Гимназије – из Врњачке Бање и Краљева са професоркама латинског језика Слађаном Опачић и Сањом Бижић, била је жена у римској поезији, која је у њој представља кроз различите слике и улоге. За песнике она је одувек представљала исконску инспирацију, ону која је била заједничко извориште њихове љубави и патње. Радионицу је модерирала историчар уметности Јелена Марковић.
У свом излагању др Илија Данковић је приказао укупан животни пут једне конкретне жене, чији је гроб пронађен у Виминацијуму, а која се звала Аurelia Teodota. Ова прича је делом фиктивна, а делом се заснива на археолошкој евиденцији, али је у сваком случају веома вероватна, када је у питању ова конкретна особа и реконструкција њеног укупног живота узорне матроне римског друштва.
Радионица у оквиру изложбе „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ Народног музеја Србије, одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 14. марта 2024. године, са почетком у 18 сати. Основна идеја радионице је била да се две фризуре римског времена реконструишу на моделима – нашим суграђанкама и да се публика упозна са начином прављења ових фризура и њиховим финалним изгледом.
Изложба Народног музеја Србије, отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у среду, 14. фебруара 2024, у 18 сати, у оквиру обележавања Дана државности Србије. Протоколу отварања, поред Дарка Гучанина, директора Народног музеја Краљево, учествовали су Вера Крстић, шеф Одељења за археологију Народног музеја Србије, која се обратила у име своје установе, док је изложбу отворила Дубравка Ђедовнић Хандановић, министарка рударства и енергетике Републике Србије.
Промоција часописа „Наша прошлост 21“, научно-стручног гласила Народног музеја Краљево и Историјског архива Краљево, одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 9. фебруара 2024, са почетком у 18 сати. Нови број који доноси једанаест радова и два прилога представили су др Љубодраг П. Ристић, др Јелена Павличић Шарић и др Татјана Михаиловић, уредник часописа „Наша прошлост“.
Народни музеј Краљево и Историјски архив Краљево, који издају зборник радова „Наша прошлост“, позивају Вас да својим радовима допринесете реализацији броја 23. Рок за предају радова је 15. мај 2024. године.
Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, у свом осврту на годину која је за нама, представља најважније успехе установе: изложбе, издавачку делатност, научне скупове, истраживања, видео продукцију, развој Званичне интернет презентације као и бројне друге програме сумирајући годину иза нас.
Изложба је отворена у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 15. децембра 2023, са почетком у 18 сати. Поред Дарка Гучанина, директора Народног музеја Краљево у протоколу отварања учествовали су др Владан Виријевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, др Ђорђе Мојовић унук Милана Злоковић, пројектанта хотела „Жича“, оснивач и управитељ Фондације овог знаменитог архитекте и Сузана Новчић, музејски саветник Народног музеја Краљево и аутор изложбе.