Занимљивости

Последњи дани краља Милана

Последњи дани краља Милана

Последње године живота краља Милана обележило је неколико догађаја који су и допринели његовом крају. Најпре је реч о ивањданском атентату 1899. године, који је, као покушај убиства самог краља Милана, изазвао је велики политички потрес у Србији. Већ наредне, 1900, женидба краља Александра дворском дамом његове мајке Драгом Машин, као катастрофална политичка и лична одлука из угла краља Милана, допринела је руинирању његовог здравља. Настанио се у Бечу и у јануару 1901. године тешко је оболео. Већ 10. фебруара, сам и далеко од својих се упокојио, без последњег опроштаја од сина. Сахрањен је у манастиру Крушедолу, на аустроугарској земљи о трошку цара, а краљу Александру није дозвољено да његово тело пренесе у Србију.

Ослобођење Краљева у Другом Светском рату

Ослобођење Краљева у Другом Светском рату

Као дан ослобођења Краљева од немачке окупације обележавамо 29. новембар. Након 42 дана опсаде, здружене јединице НОВЈ-а и Црвене Армије ослободиле су Краљево у ноћи између 28. и 29. новембра 1944. године. Краљево је играло важну стратешку улогу у операцији повлачења немачке војске из Грчке, како због свог положаја на тој важној рути тако и као значајно железничко чвориште. Подигнут је мостобран око града у дужини од око 35 km, а бројне немачке јединице сконцентрисале су у граду између 20 000 и 30 000 војника. Војска ослободилаца била је два до три пута малобројнија.

Између иностранства и Краљевине Србије

Између иностранства и Краљевине Србије

Повратком краља Милана у Србију 21. јануара 1894. године усложили су се унутрашњи политички односи. Завера везана за краљевачког индустријалца Михаила Чебинаца, као и државни удар младог Александра Обреновића изведен 21. маја, којим је укинут Устав из 1888. године и враћен онај из 1869. године, део су ове нестабилности. Председник владе постаје знаменити војни лекар политичар и дипломата Владан Ђорђевић, а бивши краљ Милан командант активне војске. Делатношћу бившег краља ударени су темељи славних српских победа у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Дан примирја у Првом светском рату

Дан примирја у Првом светском рату

На данашњи дан, 11. новембра 1918. године потписано је примирје савезника са Немачком царевином у железничком вагону француског маршала Фердинанда Фоша у граду Компијену. Капитулацијом Немачке царевине завршен је Први светски или Велики рат, који је донео, до тада, незапамћена разарања и људске жртве. Овај значајни дан у Србији се обележава као државни празник. Наш град, Краљево се налазио под окупацијом непријатељских трупа од новембра 1915. године, па до 22. октобра 1918. године, када је око 19 часова, прегазивши Ибар, ушла српска војска.

12 година од земљотреса у Краљеву

12 година од земљотреса у Краљеву

На данашњи дан, 3. новембра 2010. године у 1 сат и 56 минута по локалном времену, Краљево је погодио снажан земљотрес магнитуде 5,3 – 5,4 степени по Рихтеровој скали. Епицентар земљотреса је био 10 km североисточно од Краљева, у селу Сирча, дуж 8 km дугог раседа, у долини реке Груже, у чачанско-краљевачком басену. Хипоцентар земљотреса налазио на око 13 km дубине. Земљотрес се осетио широм Србије, у суседној Бугарској, Румунији, Босни и Херцеговини, а у светским размерама сматра се потресом умереног интензитета.

Живот Милана Обреновића после абдикације

Живот Милана Обреновића после абдикације

Живот краља Милана након абдикације, подсећа више на узбудљиви роман, него на политичку историју. Креће се од љубавне везе са Артемизом, женом његовог секретара Милана Христића, у коју је укључено рођење њеног сина Ђорђа у Цариграду, где се склонила, преко живота краља у Паризу праћених коцком и огромним дуговима, до проблема и сукоба са краљицом Наталијом и њеним повратком у Београд. Али државни удар који се спровео млади Александар Обреновић, донеће и политички обрт за самог краља Милана.

Краљевдан, дан града Краљева

Краљевдан, дан града Краљева

На данашњи дан, 7. октобра 2022. године, обележавамо Краљевдан, Дан града Краљева, када Српска православна црква прославља Св. Симона, односно светог краља Стефана Прововенчаног, ктитора Манастира Жиче.

Сликарство итало-критске школе

Сликарство итало-критске школе

Сликари из Цариграда, који су између 1369–1421. године емигрирали у Кандију (Ираклион), одиграли су значајну улогу у настанку критског сликарства, доневши иконографске и стилске трендове византијске престонице. Нови стил који су на Крит донели цариградски уметници и утицај западне уметности коју је подстицало млетачко присуство на острву, као и појава богате и образоване буржоазије која је подржавала уметност, утицали су на појаву великих сликара и особеног стила у иконопису познатог под називом критска сликарска школа или итало-критска школа.

Абдикација краља Милана М. Обреновића IV

Абдикација краља Милана М. Обреновића IV

Краља Милана, суоченог са изазовима и компликацијама, често је заокупљала мисао о оставци. Очекујући велики сукоб и рат две царевине на Балкану, суочен са негодовањем из Санкт Петерсбурга, а неубеђен у безусловну подршку званичног Беча, српски краљ није веровао да ће моћи дуго да истрајава на свом положају. Пораз у рату са Бугарском представљао је нови ударац, а развод са краљицом Наталијом након скандала у Визбадену, донео је осећање срамоте и понижења. Околности су водиле неминовно абдикацији у корист малолетног престолонаследника Александра.

Развод брака краља Милана и краљице Наталије

Развод брака краља Милана и краљице Наталије

Иако су прве године брака краља Милана и краљице Наталије биле изузетно срећне, протоком времена ситуација се мењала. Складни односи су нарушени бројним неверствима српског владара, драматичном разликом у карактерима супружника и, најзад, испливале су на површину супротности у политичким погледима.

Pin It on Pinterest