На данашњи дан, 29. априла 2023, обележавамо Међународни дан игре. Тим поводом доносимо причу о нашем суграђанину
Петру Стојићу, рођеном 1890, у породици механџије Ристе Стојића у Краљеву. У Београду је отворио школу плеса на Теразијама и покренуо оснивање Удружење учитеља игара. Постигао је завидну међународну каријеру и добио низ одликовања најпрестижнијих европских удружења и асоцијација.
На данашњи дан , 11. фебруара 1953. године, у Београду, преминуо је Урош Предић, најизразитији представник академског реализма у Срба. Попут Предићевих савременика, љубитељи уметности га данас подједнако поштују и после 70 година од његове смрти.
Последње године живота краља Милана обележило је неколико догађаја који су и допринели његовом крају. Најпре је реч о ивањданском атентату 1899, као покушају убиства самог краља Милана. Већ наредне, 1900, женидба краља Александра дворском дамом његове мајке Драгом Машин, допринела је руинирању његовог здравља. Настанио се у Бечу и у јануару 1901. године тешко је оболео. Већ 10. фебруара, сам и далеко од својих краљ Милан се упокојио, без последњег опроштаја од сина.
Као дан ослобођења Краљева од немачке окупације обележавамо 29. новембар. Након 42 дана опсаде, здружене јединице НОВЈ-а и Црвене Армије ослободиле су Краљево у ноћи између 28. и 29. новембра 1944. године. Краљево је играло важну стратешку улогу у операцији повлачења немачке војске из Грчке, како због свог положаја на тој важној рути тако и као значајно железничко чвориште. Подигнут је мостобран око града у дужини од око 35 km, а бројне немачке јединице сконцентрисале су у граду између 20 000 и 30 000 војника. Војска ослободилаца била је два до три пута малобројнија.
Повратком краља Милана у Србију 21. јануара 1894. године усложили су се унутрашњи политички односи. Завера везана за краљевачког индустријалца Михаила Чебинаца, као и државни удар младог Александра Обреновића изведен 21. маја, којим је укинут Устав из 1888. године и враћен онај из 1869. године, део су ове нестабилности. Председник владе постаје знаменити војни лекар политичар и дипломата Владан Ђорђевић, а бивши краљ Милан командант активне војске. Делатношћу бившег краља ударени су темељи славних српских победа у Балканским ратовима и Првом светском рату.
На данашњи дан, 11. новембра 1918. године потписано је примирје савезника са Немачком царевином у железничком вагону француског маршала Фердинанда Фоша у граду Компијену. Капитулацијом Немачке царевине завршен је Први светски или Велики рат, који је донео, до тада, незапамћена разарања и људске жртве. Овај значајни дан у Србији се обележава као државни празник. Наш град, Краљево се налазио под окупацијом непријатељских трупа од новембра 1915. године, па до 22. октобра 1918. године, када је око 19 часова, прегазивши Ибар, ушла српска војска.
На данашњи дан, 3. новембра 2010. године у 1 сат и 56 минута по локалном времену, Краљево је погодио снажан земљотрес магнитуде 5,3 – 5,4 степени по Рихтеровој скали. Епицентар земљотреса је био 10 km североисточно од Краљева, у селу Сирча, дуж 8 km дугог раседа, у долини реке Груже, у чачанско-краљевачком басену. Хипоцентар земљотреса налазио на око 13 km дубине. Земљотрес се осетио широм Србије, у суседној Бугарској, Румунији, Босни и Херцеговини, а у светским размерама сматра се потресом умереног интензитета.
Живот краља Милана након абдикације, подсећа више на узбудљиви роман, него на политичку историју. Креће се од љубавне везе са Артемизом, женом његовог секретара Милана Христића, у коју је укључено рођење њеног сина Ђорђа у Цариграду, где се склонила, преко живота краља у Паризу праћених коцком и огромним дуговима, до проблема и сукоба са краљицом Наталијом и њеним повратком у Београд. Али државни удар који се спровео млади Александар Обреновић, донеће и политички обрт за самог краља Милана.
На данашњи дан, 7. октобра 2022. године, обележавамо Краљевдан, Дан града Краљева, када Српска православна црква прославља Св. Симона, односно светог краља Стефана Прововенчаног, ктитора Манастира Жиче.
Сликари из Цариграда, који су између 1369–1421. године емигрирали у Кандију (Ираклион), одиграли су значајну улогу у настанку критског сликарства, доневши иконографске и стилске трендове византијске престонице. Нови стил који су на Крит донели цариградски уметници и утицај западне уметности коју је подстицало млетачко присуство на острву, као и појава богате и образоване буржоазије која је подржавала уметност, утицали су на појаву великих сликара и особеног стила у иконопису познатог под називом критска сликарска школа или итало-критска школа.