На данашњи дан, 15. новембра 1983. године, преминуо је Михаило Петров, српски графичар, сликар, илустратор, песник и критичар. Уметник, који је оставио је за собом богат сликарски опус, али и дугогодишњим залагањем изборио графици место равноправне уметничке дисциплине као први професор у овој области.
Коначни раскид са османским феудалним друштвом и ослобођење Србије започето је Првим и Другим српским устанком. После 1815. године Милош Обреновић дипломатским активностима наставља осамостаљивање и на почетку успева да уместо Турака скупља и исплаћује царски порез, а затим, и да у народно име закупи царске спахилуке. У следећем кораку постаје посредник између раје Срба и њихових спахија. Милошево посредништво између раје и спахија сведочи писмо Исмаил спахије у којем се месеца септембра 1824. године жали на рају из Конарева што га не поштују на начин и ред који је донедавно важио.
Две деценије након смрти уметника Светислава Мандића, његово песничко и сликарско завештање и даље живи кроз бројне стихове и копије фресака. Човек искричавог талента кога су „царским путевима“ уметничке спознаје водиле „крупне и мирне рашке очи“ остаће упамћен по раду који је обогатио наше разумевање средњевековне културе и уметности.
Од милоште познат као Деда Кратина, онај који је у очима „имао нешто од боје анђела из Милешеве“ упокојио се, на данашњи дан, 30. септембра 1973. године у Београду. Тих и ненаметљив, предан раду, Јарослав Кратина највећи допринос нашој ликовној уметности даће као један од првих кописта и предавача фреско-сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду.
На данашњи дан, 30. августа 1903. године, рођен је Милорад С. Јовић, свестрана личност, професор, педагог, проналазач, драматург, редитељ, сценариста, писац, који ће највише остати упамћен као један од оснивача и први директор Народног музеја Краљево. Био је не само неуморни истраживач и зачетник развоја свих музејских одељења и збирки, већ и носилац визије ове установе, као светионика културе, која и даље представља путеводиљу у раду Народног музеја Краљево.
На данашњи дан, 16. августа 1893. године, у Хрватској Костајници, рођен је Јарослав Кратина, сликар, кописта и рестауратор, човек који је у многоме допринео проучавању и очувању српског средњовековног фреско-сликарства, као и његовој слави и афирмацији у свету. Дело „Камена с рамена“ Јарослава Кратине које Народни музеј Краљево чува, припада зрелом сликарском периоду овог уметника.
На данашњи дан, 14. августа 1973. године, преминуо је Иван Радовић, сликар „војвођанског реализма” чији је разнолик опус представљао огледало уметности времена у коме је стварао. Реч је о уметнику који је покрио велики број тема, поигравајући се различитим стиловима, остајући привржен визурама Бачког села, његове свакодневице и на изглед идиличног живот равничара.
На данашњи дан, 12. јула 2023. године, Српска православна црква прославља Свету Преподобну Мајку Ангелину, супругу српског деспота Стефана Бранковића, ктиторку манастира Крушедола, чији је култ од 16. века снажно присутан, пре свега, у Срему. Једна од ретких цркви посвећених овој светитељки, која је саграђена јужно од Саве, налази се у селу Закути код Краљева, у гружанском крају. Црква Свете Ангелине у Закути, подигнута 1858. године, задужбина је Томе Вучића Перишића, једне од најзначајнијих политичких и јавних личности XIX века у Србији.
На данашњи дан, 21. јулa 2023. године, Српска православна црква слави Светог великомученика Прокопија, који је страдао у време цара Диоклецијана, у IV веку. Рудари у Србији у средњем веку, сматрали су га својим заштитником. Отуда се на Копаонику очувао обичај до данашњих дана, да се мештани околних села у близини старих рудника, окупљају код крста Св. Прокопија на Црквини на Небеским столицама на овај дан. Археолошка ископавања су показала да на 1800 m надморске висине постоји сакрално седиште са ранохришћанском базиликом.
На данашњи дан, 12. јуна 2023. године, навршава се стогодишњица од рођења Миодрага Миће Поповића. Упамћен пре свега као сликар, али и филмски редитељ, сценариста, теоретичар и истраживач уметности, Миодраг Мића Поповић оставиће неизбрисив траг у уметности двадесетог века својом бескомпромисном борбом за слободу мисли и ликовног израза. Његова потрага која започиње поетским интимизмом и грађанским реализмом, преко експресионизма и енформела, и приспеће у сликарство призора, сведочи о посебној даровитости и умећу једног вишестраног уметника.