Занимљивости

У оквиру Манастира Жиче, током велике обнове владике Николаја Велимировића, саграђен је 1935. параклис Светог Саве заједно са трпезаријом, према пројекту академика Александра Дерока. Руски сликар Николај барон Мајендорф живописао је цркву 1937. године и том приликом изведен је и репрезентативни државнички портрет руског цара Николаја II Романова, сурово убијеног од стране бољшевика. Након II светског рата и победе револуционарних власти, црква Светог Саве у Жичи је затворена за јавност, а монахиње су портрет цара покриле плавим папиром и он је временом потонуо у заборав.

Према Вуку Караџићу читлук у Србији, зове се оно село, које осим спахије има још једног господара, који се зове читлук-сахибија, а људи који седе на његову читлуку његове су чифчије или (како се у Босни говори) кмети, а он њихов ага или господар. Читлучки систем потпуно је овладао у Србији пред Први српски устанак и он га је изазвао. Положај и живот чифчије појединца кроз низ детаља приказује случај страдања Милоша Радуловића из Шутановине у Јошаничкој капетанији Филипа Прибаковића.

На данашњи дан, 15. децембра 1893. године, рођен је Васа Поморишац, сликар, професор, критичар, илустратор и први српски школовани витражиста. Овај уметник-занатија био је привржен византијској и српској прошлости чије је духовне одблеске утапао у своја дела, вођен идејом о уметности као појави неодвојивој од друштва и традиције.

На данашњи дан, 15. новембра 1983. године, преминуо је Михаило Петров, српски графичар, сликар, илустратор, песник и критичар. Уметник, који је оставио је за собом богат сликарски опус, али и дугогодишњим залагањем изборио графици место равноправне уметничке дисциплине као први професор у овој области.

Коначни раскид са османским феудалним друштвом и ослобођење Србије започето је Првим и Другим српским устанком. После 1815. године Милош Обреновић дипломатским активностима наставља осамостаљивање и на почетку успева да уместо Турака скупља и исплаћује царски порез, а затим, и да у народно име закупи царске спахилуке. У следећем кораку постаје посредник између раје Срба и њихових спахија. Милошево посредништво између раје и спахија сведочи писмо Исмаил спахије у којем се месеца септембра 1824. године жали на рају из Конарева што га не поштују на начин и ред који је донедавно важио.

Две деценије након смрти уметника Светислава Мандића, његово песничко и сликарско завештање и даље живи кроз бројне стихове и копије фресака. Човек искричавог талента кога су „царским путевима“ уметничке спознаје водиле „крупне и мирне рашке очи“ остаће упамћен по раду који је обогатио наше разумевање средњевековне културе и уметности.

Од милоште познат као Деда Кратина, онај који је у очима „имао нешто од боје анђела из Милешеве“ упокојио се, на данашњи дан, 30. септембра 1973. године у Београду. Тих и ненаметљив, предан раду, Јарослав Кратина највећи допринос нашој ликовној уметности даће као један од првих кописта и предавача фреско-сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду.

На данашњи дан, 30. августа 1903. године, рођен је Милорад С. Јовић, свестрана личност, професор, педагог, проналазач, драматург, редитељ, сценариста, писац, који ће највише остати упамћен као један од оснивача и први директор Народног музеја Краљево. Био је не само неуморни истраживач и зачетник развоја свих музејских одељења и збирки, већ и носилац визије ове установе, као светионика културе, која и даље представља путеводиљу у раду Народног музеја Краљево.

На данашњи дан, 16. августа 1893. године, у Хрватској Костајници, рођен је Јарослав Кратина, сликар, кописта и рестауратор, човек који је у многоме допринео проучавању и очувању српског средњовековног фреско-сликарства, као и његовој слави и афирмацији у свету. Дело „Камена с рамена“ Јарослава Кратине које Народни музеј Краљево чува, припада зрелом сликарском периоду овог уметника.

На данашњи дан, 14. августа 1973. године, преминуо је Иван Радовић, сликар „војвођанског реализма” чији је разнолик опус представљао огледало уметности времена у коме је стварао. Реч је о уметнику који је покрио велики број тема, поигравајући се различитим стиловима, остајући привржен визурама Бачког села, његове свакодневице и на изглед идиличног живот равничара.