На свега 3 километра од Рашке, у селу Гњилица, налази манастир Кончул, једна од најстаријих задужбина великог жупана Стефана Немање. Подигнут је у преднемањићко доба, а Стефан Немања га је обновио око 1175. године. У овом манастиру се замонашио потоњи архиепископ Данило II, а у време владавине краља Милутина био је и седиште Кончулске епископије.
Винчанска култура припада позном неолиту, односно млађем каменом добу, и почетном периоду бакарног доба. Развијала се у периоду од око 5300. године пре нове ере, па све до 4500. године пре нове ере. Обухватала је широко подручје северног и централног Балкана. На територији Краљева налази винчанске културе откривени су на локалитету Дивље Поље у Ратини.
Миљко Петровић Рижа био је један од најбогатијих индустријалаца у Краљеву између два светска рата. Свој надимак је дуговао воденој рижи, којом је дрвна грађа превожена из шума на Чемерну и Гочу до његових стругара. Након рата је био оптужен за привредну сарадњу са окупатором и имовина му је била одузета.
Винова лоза се узгаја на овим просторима хиљадама година. Током средњег века виноградарство је цветало на имањима манастира и властеле. Формирају се винске регије које су познате до данашњих дана. Након османског периода, виноградарство се поново развија, а српска вина се, упркос појави филоксере и изумирању старих сорти, постепено пробијају и на европска тржишта.
На данашњи дан, 3. фебруара 2026. године, навршава се 105 година од рођења Олге Јовичић Ритe, народног хероја и прве жене политичког комесара у Народноослободилачкој војсци Југославије. Студенткиња технике, 1940. године постала је чланица Комунистичке партије Југославије. Током рата прикључила се комунистичком покрету отпора, поставши политички комесар Прве чете Четвртог батаљона Прве пролетерске бригаде.
У оквиру Манастира Жиче, током велике обнове владике Николаја Велимировића, саграђен је 1935. параклис Светог Саве заједно са трпезаријом, према пројекту академика Александра Дерока. Руски сликар Николај барон Мајендорф живописао је цркву 1937. године и том приликом изведен је и репрезентативни државнички портрет руског цара Николаја II Романова, сурово убијеног од стране бољшевика. Након II светског рата и победе револуционарних власти, црква Светог Саве у Жичи је затворена за јавност, а монахиње су портрет цара покриле плавим папиром и он је временом потонуо у заборав.
Према Вуку Караџићу читлук у Србији, зове се оно село, које осим спахије има још једног господара, који се зове читлук-сахибија, а људи који седе на његову читлуку његове су чифчије или (како се у Босни говори) кмети, а он њихов ага или господар. Читлучки систем потпуно је овладао у Србији пред Први српски устанак и он га је изазвао. Положај и живот чифчије појединца кроз низ детаља приказује случај страдања Милоша Радуловића из Шутановине у Јошаничкој капетанији Филипа Прибаковића.
На данашњи дан, 15. децембра 1893. године, рођен је Васа Поморишац, сликар, професор, критичар, илустратор и први српски школовани витражиста. Овај уметник-занатија био је привржен византијској и српској прошлости чије је духовне одблеске утапао у своја дела, вођен идејом о уметности као појави неодвојивој од друштва и традиције.
На данашњи дан, 15. новембра 1983. године, преминуо је Михаило Петров, српски графичар, сликар, илустратор, песник и критичар. Уметник, који је оставио је за собом богат сликарски опус, али и дугогодишњим залагањем изборио графици место равноправне уметничке дисциплине као први професор у овој области.
Коначни раскид са османским феудалним друштвом и ослобођење Србије започето је Првим и Другим српским устанком. После 1815. године Милош Обреновић дипломатским активностима наставља осамостаљивање и на почетку успева да уместо Турака скупља и исплаћује царски порез, а затим, и да у народно име закупи царске спахилуке. У следећем кораку постаје посредник између раје Срба и њихових спахија. Милошево посредништво између раје и спахија сведочи писмо Исмаил спахије у којем се месеца септембра 1824. године жали на рају из Конарева што га не поштују на начин и ред који је донедавно важио.