Мирјана Михаћ (1924–2006) је уметница која је стварала и радила читавог свог века, а ипак остала изван већ поменутих главних токова високо модернистичког сликарства и из угла историје уметности је неистражена. Одмах након завршених студија ангажована је као асистент, а потом и као професор на Академији ликовних уметности. Почетком шесте деценије прошлог века, она подједнако ради на пољу графике и сликарства и гради сопствени уметнички наратив интимних, симболичких садржаја. Иако никада није престала да слика, приметно је њено све веће затварање у херметички круг породице, пријатеља и студената. Међу њене најближе пријатеље спада и Ксенија Дивјак, са којом је делила и склоност ка готово потпуној повучености од света. Отуда рад који приказује Ксенију Дивјак у њеном атељеу представља редак призор из живота усамљеног ствараоца и сведочанство великог пријатељства.