Мирјана Михаћ (1924–2006) је уметница која је стварала и радила читавог свог века, а ипак остала изван већ поменутих главних токова високо модернистичког сликарства и из угла историје уметности је неистражена. Одмах након завршених студија ангажована је као асистент, а потом и као професор на Академији ликовних уметности. Почетком шесте деценије прошлог века, она подједнако ради на пољу графике и сликарства и гради сопствени уметнички наратив интимних, симболичких садржаја. Иако никада није престала да слика, приметно је њено све веће затварање у херметички круг породице, пријатеља и студената. То показује и чињеница је за живота имала само три самосталне изложбе. Слике из Легата Оливере Радојковић Чоловић дочаравају нам њен свет симболичких, поетичних порука, испуњен светлошћу, природом, ликовима најближих, међу којима је свакако и Оливера Радојковић, њена кума и пријатељица. Поред овог портрета постоји и још неколико радова који су непосредно посвећени Оливери.