Програм „На слави код Оливере“ реализован је у Легату Оливере Радојковић Чоловић – породичној кући Чоловића, на Митровдан, у среду, 8. новембра 2023. године, на дан породичне славе дародавца. Кроз програм који су реализовале волонтерке Народног музеја Краљево, историчар уметности Јелена Марковић и кустос етнолог Софија Пршић, чува се и негује успомена на Оливеру и њену породицу, кроз идеју наслеђа које живи. Програм „На слави код Оливере“ је конципиран као реконструкција грађанске славе у кући Чоловића који би окупио њене познанике и пријатеље, чему је претходило освећење колача и жита.
Домаћин славе био је историчар кустос Немања Трифуновић, који је претходне 2022. године, када је овај програм започео, преузео славу од Драгана Драшковић, дугогодишњег директора Народног музеја Краљево, чијом заслугом је оформљен Легат др Оливере Радојковић Чоловић као врста музејског депаданса. Колач је пресекао свештеник Владимир Јовановић у преподневним часовима.
Програм за госте се одвијао у периоду од 17-20 сати, а међу њима су били и Оливерини кумови Весна и Марко Кошанин, као и Гордана Рашета, која је 50-тих година као дете била комшиница породице Чоловић и свакодневно долазила у њихову кућу. Она је испричала низ топлих сећања посебно везаних за Оливерину мајку Милеву – Миљу, која јој је дозвољавала да се игра Оливериним луткама и која је била пуна љубави према деци. Истакла је да се у кућу улазило на задња врата а да су се велика салонска врата отварана су само на славу, на којој су се служили слатко, кафа и колачи. Деца нису одлазила на славе, већ само одрасли, а мајке су са слава доносиле кући такозване „шећерне торбе“ којима су се деца радовала, односно спаковане колаче са слава. Гордана се сећала изгледа куће и салона са столицама од ратана другог лепог стилског намештаја, као и порцелана и лепих и необичних предмета у витринама. Све је у тој кући било испуњено лепотом и благошћу.
Више о обичајима грађанске славе и њеним специфичностима у односу на прослављање на селу, говорила је историчар уметности Марина Лукић Цветић, из Музеја слатка – кућа Цветића, која је такође била међу гостима и која је Народном Музеју Краљево пружила подршку у организацији програма. Истакла је да је редослед послуживања увек био исти: најпре колач и жито, затим слатко и кафа и на крају се колачи послуже три пута. Она је такође демонстрирала како су се колачи и носили кући паковањем у марамицу. Из колекције Музеја слатка позајмљен је низ елемента покућства из међуратног периода, који су омогућили реконструкцију ове врсте славских обичаја.
Јелена Марковић, историчар уметности и један од организатора програма је истакла да је жеља Музеја је да се око Легата оформи заједница грађана и да се покаже у којој је мери Музеј инклузиван и отворен ка томе да грађани учествују у креирању његових програма. Са породичном иконом и кандилом Оливерина слава пренета на Музеј, који је овом приликом, започиње и процес очувања грађанске славе, кроз породичну традицију Чоловића. Слава се, као живо нематеријално наслеђе српског народа, налази се под заштитом УНЕСКА.
