Промоција часописа „Наша прошлост 21“, научно-стручног гласила Народног музеја Краљево и Историјског архива Краљево, одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 9. фебруара 2024. године, са почетком у 18 сати. На почетку присутне је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево и представио учеснике промоције. Након тога присутним се обратила др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и уредник часописа „Наша прошлост“.
Она се осврнула на број у целини који доноси једанаест радова: шест студија од којих је прва интердисциплинарна (област археологије, геологије и географије) и пет студија из историје XIX и XX века. Tри рада су из области музеологије и херитологије, док два рада која презентују нову архивску грађу. Поред тога у броју 21 су и два прилога: први је In memoriam Славољубу Славку Маржику, геологу и члану знамените краљевачке породице Маржик, коме је Народни музеј Краљево објавио више књига, а чија је истакнута едиција од четири књиге прикупљеног материјала о Карановцу и Краљеву у српској штампи од 1848-1918. године била повод научном скупу „Публицистици у развоју друштва и државе“ која траје већ пуне три године (2021-2023). Други прилог је приказ књиге „Капетанија Студенице и Јошанице 1933 – попис харачких глава“ историчара Радомира Ристића, дугогодишњег архивисте Историјског архива у Краљеву. Татјана Михаиловић је такође представила и рад три аутора Тивадара Гаудењија, Александра С. Петровића и Вере Богосављевић Петровић под називом „Гeоморфолошка еволуција локалитета Лојаник 2 код Матарушке Бање (Централна Србија)“ као и рад Бранка Радуловића „Минерали из налазишта околине Краљева у Минералошкој збирци Природњачког музеја у Београду“, који је у целини публикован на енглеском језику.
С обзиром да је најављени говорник за област млађе историје, др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја Чачак, није могао да дође услед непланираних обавеза, све радове из области историје XIX и XX века представио је историчар др Љубодраг П. Ристић. Реч је најпре о раду Јасмине Милановић „Подружина Женског друштва у Краљеву (1878–1879, 1890–1914, 1919–1941)“, затим Душана М. Поповића „Црква Светог Николе у Караџи кроз призму историјских извора“, као и рад Олега Романова и Немање Трифуновића „Топионица олова у Сирчи код Краљева“. Рад Милутина Живковића „Старорашки муслимани припадници специјалне дивизије Бранденбург“, такође је у целини публикован на енглеском језику, док се рад Косте Николића и Мирјане Савић „Револуционарна споменичка архитектура и урбана топонимија у Србији после Другог светског рата“ историјски рад који припада најмлађој историји. Љубодраг П. Ристић представио је и два рада који су донели нова архивска документа: рад Александра Пауновића „Прилог о почетку задругарства у Краљевини Србији“ који доноси до сада непозната архивска документа из Архива Епархије жичке, као и рад Катарине Јаблановић „Занимљива забелешка из заоставштине професора Милорада С. Јовића“, који је оснивач Народног музеја Краљево.
Др Јелена Павличић Шарић, доцент на Факултету уметности Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, представила је радове из области музеологије и херитологије: рад Данијеле Матовић „Спомен-комплекс са меморијалном собом Милунке Савић: Од идеје до реализације“ и рад Марине и Радована Бунарџића „Поводом конзервације натписа епископа Стефан“. У разговору са публиком у дискусију се укључила археолог Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара и дугогодишњи сарадник и директор краљевачког Завода за заштиту споменика културе. Она се осврнула на рад колега Бунарџић и указала на важност публиковања радова из области конзервације који се критички осврћу на праксу.
