Представљање Зборника радова „Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова“ у издању Задужбине Светог манастира Хиландара, одржано је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 5. октобра 2023, са почетком у 18 сати. Прилози су посебно писани за ову прилику и заједно чине зборник монографског типа који је публикован поводом 700 година од упокојења Светог краља.
На почетку промоције Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара, поздравила је публику и истакла да у сусрет Краљевдану, дану када се у Краљеву прославља Свети краљ Стефан Првовенчани, као дан града, право време да говоримо и о његовом унуку, Светом краљу Милутину, који је у Манастиру Студеници подигао малу, али по уметности из доба Палеолога, чувену цркву Светог Јоакима и Ане. Након тога представила је др Даницу Поповић, једног од уредника Зборника, која је читав свој радни век усмерила изучавању српског средњег века, а посебно је била фокусирана на култове светитеља и култове реликвија. Такође је нагласила да је Зборник радова „Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова“ награђен са наградом „Иларион Руварац“ Матице српске и наградом „Владимир Ћоровић“ за изузетан допринос у пољу историјске науке.
Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, осврнуо се кратко на изузетно место које краљ Милутин има у историји нашег средњег века. Са једне стране он се чини као ренесансни владар, сличан својим савременицима у Европи, док га је Црква, са друге стране, означила као светог. Зборник, који има и монографски карактер, представља епохални поглед са аспекта садашњег знања и обухвата 16 аутора, који су уредила три изузетна научника др Даница Поповић, др Смиља Маријановић Душанић и др Срђан Пириватрић.
Др Даница Поповић, један од уредника Зборника радова „Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова“, истакла је да је, гледано са уредничког становишта, закључила на почетку рада на зборнику да је могуће направити неке даље кораке у овој материји. Краљ Милутин је личност коме је историјска судбина доделила да живи у веома немирно време. Био је изузетан војсковођа и то победнички, одличан дипломата и краљ који је извео значајне административне промене и стога је већ заузео важно место у историји. Али поред тога постоји и други део, у коме важну улогу има његова свест о припадању светородној лози Немањића и сматрао је својом дужношћу да брине о овој тековини. Даница Поповић је дала пресек комплетне публикације која је организована у три велике целине: прву у којој аутори обрађују политичку историју времена у коме је краља Милутина живео; другу која носи назив „Владарска моћ“ и где се група аутора бави темама структуре и спровођења Милутинове власти и његовог односа са црквом, властелом и војском. Трећи део назван „Владарска побожност, духовни живот и свечарско прослављање“ посвећен је краљевој богатој ктиторској активности, посебно односом према манастиру Хиландару, чији је он други ктитор као и другим аспектима његове побожности.
