Након ослобођења Ниша и Београда октобра 1944. године, онемогућено је повлачење немачке Групе армија „Е“ из Грчке, правцем Солун-Скопље-Ниш-Београд. Како је једини могући правац узмицања из Грчке остао долином Ибра и Западне Мораве Краљево je добило веома важан стратешки положај. Услед таквог развоја ситуације немачки командант Југоистока је издао наређење у којем се налагала одсудна одбрана Крагујевца, Краљева и Чачка. Команда над одбраном мостобрана, названог краљевачки, била је поверена генерал-лајтнанту Фридриху Вилхелму Милеру, по коме је цела армијска група, која је бројала 20000 до 30000 хиљада војника, и добила име. Најважнији задатак у одбрани краљевачког мостобрана добила је озлоглашена дивизија„Принц Еуген“.

У борбама за ослобођење Краљева су учествовале, на страни ослободилаца, 223. дивизија 68. корпуса, 3. Украјинског фронта Црвене армије, и II пролетерска дивизија 14. корпуса НОВЈ сачињена од: IV црногорске бригаде, III и VI српске бригаде и тада поново основаног II одреда „Јован Курсула“ састављеног углавном од локалних становника.  Укупна бројност јединица НОВЈ које су учествовале у борбама око краљева је била око 5.700 бораца.

Прве борбе за краљевачки мостобран су започеле 16. октобра 1944. године окршајима мањег интензитета СС дивизије „Принц Еуген“, са јединицама III српске бригаде НОВЈ код места Чукојевац, десетак километара источно од Краљева. Сукоби значајнијег замаха почињу 22. октобра, када је Главни штаб НОВ и ПО Србије наредио да се одмах упути 23. дивизија на сектор Краљева са задатком да заједно са јединицама Црвене армије и II пролетерске дивизије изврши напад.

Интензивне борбе су трајале до 2. новембра, али су виталне саобраћајне комуникације за евакуацију Групе армија “Е“ остале под немачком контролом, пре свега јер је мостобран био веома добро утврђен. Сем тога, Црвена армија према немачком мостобрану није наступила онолико амбициозно колико су Немци предвиђали. Главнина људства и борбених ефектива Црвене армије се задржала у операцији ослобађања Београда, а потом су све њене јединице осим 68. стрељачког корпуса биле премештене на будимпештанско – бечки правац. Истовремено је и тежиште борбених дејстава јединица НОВЈ било пренето на Сремски фронт.

Након успешног извлачења главнине немачке Групе армија „Е“ из Македоније и са Косова и Метохије, краљевачки мостобран је после 17. новембра 1944. године изгубио свој значај. Већ 25. новембра немачке трупе су започеле организовано повлачење и систематско рушење војних, привредних и саобраћајних објеката из шире околине Краљева. Међутим, планови су били одложени и успорени пошто је западно од Чачка висок водостај порушио мост. Немачко повлачење из самог Краљева је почело 27. новембра. Тог и следећег дана вођене су борбе на прилазима граду, а предвече 28. новембра ослободиоци су стигли до десне обале Ибра, док су јединице Црвене армије пружале интензивну артиљеријску подршку. У ноћи између 28. и 29. новембра ослободиоци су форсирали реку Ибар и ушли у напуштени град. Након нешто више четрдесет дана, углавном, тешких борби које су водиле јединице НОВЈ у садејству са трупама Црвене

                                     Дарко Гучанин
историчар, архивиста
директор Народног музеја Краљево

Pin It on Pinterest