Тридесет и пети Жички духовни сабор „Преображење 2026”, једна од најзначајнијих културних манифестација у Србији, свечано је отворен у Галерији Народног музеја Краљево, у недељу, 16. августа 2026. године, са почетком у 20 часова. Тим поводом отворена је ретроспективна изложба посвећена Драгану Пешићу, истакнутом графичком дизајнеру, калиграфу, универзитетском професору и уметнику. Програм отварања водио је Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, који је поздравио представнике локалне самоуправе, представнике Епархије жичке, свештенство, представнике културних и јавних установа, као и бројне суграђане, колеге и пријатеље.
У свом обраћању подсетио он је на вишедеценијску традицију Жичког духовног сабора „Преображење”, који већ више од три деценије заједнички организују Књижевни клуб Краљево, Народна библиотека „Стефан Првовенчани” Краљево и Народни музеј Краљево. Он је истакао да је основна идеја ове манифестације од њеног оснивања очување, неговање, проучавање и афирмација вредности националне културе.
Говорећи о значају Сабора и његовом трајању, Дарко Гучанин је указао и на важност подршке коју организатори годинама имају од Министарства културе Републике Србије и Града Краљева.
У име локалне самоуправе, присутнима се обратио Милош Милишић, помоћник градоначелника Краљева за културне манифестације. Он је подсетио на дугу традицију Жичког духовног сабора „Преображење” и његов значај за културни живот Краљева и Србије.
Милишић је истакао да Сабор, који се одржава већ 35 година, од свог оснивања 1991. године непрестано расте и развија се, захваљујући људима који су га основали, али и онима који га данас организују и у њему учествују. Посебно је нагласио допринос Књижевног клуба Краљево, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” Краљево, Народног музеја Краљево, Епархије жичке и Манастира Жиче, као и свих појединаца који су током година својим радом доприносили да Сабор сачува континуитет и значај.
Говорећи о смислу празника Преображења, Милишић је истакао да је ово време када човек треба да се запита да ли је у протеклом периоду радио на себи и да ли је постао бољи него што је био. У том контексту подсетио је на речи Владете Јеротића: „Ако не постанемо бољи, остаћемо гори”. Поруку је повезао са временом у којем живимо, обележеним бројним друштвеним и другим изазовима, али је изразио наду да духовна и културна порука Преображења може допринети промени човека, његовом окретању љубави, заједништву и добру.
Овогодишњи Сабор, како је нагласио, протиче у знаку два снажна осећања – туге и радости. Туга је повезана са одласком Драгана Пешића, уметника који је више од три деценије био нераскидиво повезан са Жичким духовним сабором и који је својим радом створио његов препознатљив графички и визуелни идентитет.
Милишић је истакао да Пешић није свој допринос дао само Сабору, већ да је своје знање, умеће, време и стваралачку енергију годинама несебично улагао у културни живот Краљева. У име града, али и лично, захвалио је аутору изложбе, музејском саветнику Љубиши Симовићу, што је приредио репрезентативну изложбу и на тај начин поново приближио публици Пешићев живот и стваралаштво.
Другу страну овогодишњег Сабора представља радост због добитника Жичке хрисовуље за 2026. годину – песника Саше Радојчића. Милишић је подсетио да је Радојчић деценијама присутан у програмима Жичког духовног сабора, не само као песник већ и као књижевни критичар и аналитичар.
На крају свог обраћања, Милош Милишић пожелео је да овогодишњи Жички духовни сабор буде испуњен духовношћу, културом, сусретима и добрим порукама, и прогласио почетак Жичког духовног сабора „Преображење 2026”.
Централни део свечаног отварања био је посвећен Драгану Пешићу, чији је рад оставио значајан траг у области графичког дизајна, калиграфије, типографије и обликовања књиге. Изложба је приређена као пресек његовог богатог и разноврсног уметничког стваралаштва.
Представљајући уметника, директор Народног музеја Краљево подсетио је на најважније податке из његове биографије. Драган Пешић рођен је у Белој Цркви 1960. године, а основну и средњу школу завршио је у Краљеву. На Факултету примењених уметности дипломирао је 1988. године, у класи професора Стјепана Филекија.
Своју универзитетску каријеру започео је 2003. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је 2008. године изабран у звање ванредног професора, а 2014. године у звање редовног професора.
Његов стваралачки опус обухватао је сликарство, графику и дигиталну графику, али је посебно место у његовом раду припадало калиграфији, типографији и графичком обликовању. Као графички уредник и дизајнер, годинама је давао препознатљив визуелни печат издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” Краљево, часопису „Повеља”, као и бројним публикацијама Народног музеја Краљево.
За свој рад награђен је бројним признањима, међу којима су награда „Златно перо града Београда” из 1989. године и Октобарска награда града Краљева, коју је добио 2014. године. Преминуо је 2023. године, оставивши за собом значајно и разноврсно уметничко дело.
Посебан део програма био је посвећен Пешићевој љубави према џез музици. У његову част, Душан Сарић, професор Музичке школе „Стеван Мокрањац” Краљево извео је композицију Винсента Јуманса „Tea for Two”, један од познатих џез стандарда.
Након музичког дела програма, о изложби и стваралаштву Драгана Пешића говорио је њен аутор, музејски саветник Љубиша Симовић. У свом обраћању осврнуо се на различите слојеве Пешићевог уметничког рада, али и на његову личност, ширину интересовања и трајну повезаност са културним животом Краљева.
Симовић је своје излагање започео освртом на изведену композицију и Пешићеву велику љубав према џез музици. Повезујући музику са основном темом овогодишњег Сабора, говорио је о значају традиције у уметности. Подсетио је на схватање традиције као активног односа према наслеђу, које од уметника захтева знање, посвећеност и непрестан рад.
Управо је такав однос према традицији, према речима аутора изложбе, био једна од важних одлика Драгана Пешића. Симовић је подсетио да је Пешић од 1993. године, стварао визуелни идентитет Жичког духовног сабора „Преображење”, дајући овој манифестацији препознатљив и особен изглед. Посебно је поменуо један од првих плаката, у чијем је настанку Пешић користио мотиве из стваралаштва сликара Бранислава Јаблановића, показујући способност да различите уметничке садржаје повеже у нову и аутентичну визуелну целину.
Говорећи о Пешићевом стваралаштву, Симовић га је описао као уметника велике ширине, ерудиције и слободе, али и као „човека мере”. Истакао је његову способност да решава сложене проблеме графичког и визуелног обликовања, а да при томе увек сачува јасноћу, склад и меру. У његовом раду преплитали су се различити утицаји, од америчке уметности половине XX века, тзв. акционе уметности или апстрактног експресионизма до источњачке уметности, њене дисциплине, концентрације и снаге геста.
Сви ти различити подстицаји водили су ка ономе што је било у средишту Пешићевог стваралачког интересовања, обликовању слова, знака и писма. Посебно је истакнута његова посвећеност калиграфији, чије је мајсторство стрпљиво и предано градио, ослањајући се и на искуства својих професора Стјепана Филекија и Божидара Џмерковића.
Симовић је указао и на Пешићев однос према новим технологијама. Почетком деведесетих година, са појавом персоналних рачунара и дигиталних алата, Пешић је без задршке ушао у ново поље стваралаштва. Дигиталну технологију није доживљавао као прекид са дотадашњим радом, већ као нову могућност за развој својих истраживања у области типографије и графичког дизајна.
Подсећајући на почетке његове професионалне каријере, Симовић је нагласио да је Пешић већ 1989. године, као млад и тек дипломирани уметник, добио значајно признање – награду „Златно перо Београда”. Награда му је додељена за илустрације и графичко обликовање књига, што је наговестило његов даљи развој и значајан допринос области графичког дизајна и обликовања публикација.
Изложба је, како је објаснио њен аутор, конципирана тако да прати Пешићев уметнички развој – од раних радова и класичних ликовних дисциплина, преко обликовања књига и плаката, до калиграфије, типографије и дигиталног дизајна. Иако је због просторних могућности било неопходно направити избор из обимног и разноврсног опуса, поставка настоји да прикаже развој уметника који је свој таленат непрестано надограђивао радом, учењем и истраживањем.
Посебан сегмент његовог професионалног рада представљало је и педагошко ангажовање на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, где је предавао типографију и пројектовање типографског писма. Симовић је указао на значај његовог рада са студентима и на чињеницу да је своје велико знање и искуство преносио новим генерацијама уметника и дизајнера.
Говорећи о сарадњи Драгана Пешића са културним установама у Краљеву, аутор изложбе подсетио је на његов велики допринос визуелном идентитету бројних издања. Пешић је обликовао књиге, песничке едиције, публикације Жичког духовног сабора, плакате, као и издања Народног музеја Краљево. Симовић је са посебним емоцијама говорио о сарадњи са Пешићем, истичући да је његово присуство и професионални рад представљало велику предност за културне установе града. Подсећајући на речи колега из других музеја, који су запажали висок квалитет публикација Народног музеја Краљево, Симовић је истакао да је један од разлога за то био управо Драган Пешић. Иако више није међу нама, његово дело, и даље је присутно у културном животу Краљева кроз бројне књиге, каталоге, плакате и друга дела којима је дао свој препознатљиви визуелни печат.
Своје обраћање Љубиша Симовић завршио је личним освртом на Драгана Пешића, сећајући се његовог духа, духовитости и ширине интересовања. Нагласио је да је Пешић својим стваралаштвом, али и непосредном личношћу, оставио снажан траг међу људима који су га познавали и са којима је сарађивао. Његово дело, закључио је Симовић, наставиће да живи и да на најбољи начин учествује у обликовању културног идентитета града.
Анђелија Петровић
уредница информативног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево
