Изложба „Деца у рату: Српски избеглички домови у Матарушкој Бањи 1942-1944“ отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 17. октобра 2023. године, са почетком у 18 сати. На почетку вечери публика је имала прилику да чује песму „Ој, Србијо, мила мати“ у извођењу Дечјег хора „Ариа“ са диригентом Драганом Милићевић, док је протокол отварања изложбе водио Немања Трифуновић, кустос Народног музеја Краљево.
Публику и госте је најпре поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, и истакао да је ова изложба драгоцена јер не бави само ратом већ, што је ретко, положајем деце у рату. У манастиру Студеници је током 1942. и 1943. године радило Опоравилиште за децу Српског избегличког дома Матарушка Бања. Тим поводом публици обратио архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студеница. У осврту на ратне године истакао је, да Манастир за длаку избегао тоталну катастрофу при продору бугарске војске. Доласком деце у манастир завладао је мир, који је трајао све до краја рата, а посебан је благослов и велика радост, што је овде присутан господин Ћебић, један од питомаца из Студенице.
Др Љубинка Шкодрић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду и ауторка изложбе, изразила задовољство што после вишегодишње сарадње са Народним музејом Краљево и колегиницом Мирјаном Савић, види резултате заједничког рада. У том раду је била веома важна жива реч – сведочења бивших питомаца Избегличког дома у Матарушкој Бањи, као што су Милорад Ћебић и Драгана Жикића, који су сада присутни на изложби. Њихово сведочење о страдању и пруженом уточишту у Дому, након толико година, толико тога говори о овој установи. Током истраживања дошло се до закључка да старање о избеглицама није била ни политичка ни идеолошка тема, већ један проблем који се тицао социјалног старања, тако су све домаће, зараћене стране у окупираној Србији, покушавале да пруже подршку и дају своју помоћ и допринос. То је посебно важно, јер избеглиштво на децу делује много другачије него на одрасле: она постају заокупљена тешким проблемима неприлагођеним њиховом узрасту. У том процесу убрзано и прерано одрастају, а те судбине и сећања касније их прате кроз читав живот.
Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево и аутор изложбе, нагласила је да је ово изложба о деци и о њиховом комплетном збрињавању у условима Другог светског рата, што би заиста био подухват и у мирнодопским условима. У периоду од 3. јуна 1942. до 10. децембра 1944. године, прошло је 3445 деце, а сигурно и више, с обзиром да су домови радили до краја 1944. године. Ауторка истиче да овом изложбом жели да прикаже колико је наш народ посвећен бризи о немоћнима и деци, јер је од укупног броја, умрло њих 56, али је преко 3400 деце преживело Други светски рат.
Изложбу је отворио др Бојан Димитријевић, научни саветник Института за савремену историју у Београду, који је истакао да на изложби „Деца у рату“ видимо једну деликатну, људску трагедију – деце избеглица. Масовни прилив деце је започео 1942. године када је кренула усташка офанзива. Овакви центри не би били формирани да није било Недићеве владе, која је вршила прихват више стотина хиљада избеглица како из Независне државе Хрватске, тако и из окупиране Македоније и Косова, о чему се у историографији није много писало.
