Изложба „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ Народног музеја Србије, отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у среду, 14. фебруара 2024, са почетком у 18 сати, у оквиру програма обележавања Дана државности који је ове године координирало Министарство културе Републике Србије, са идејом да се у великом броју музејских установа у Београду, Новом Саду и унутрашњости Србије отворе значајне изложбе на овај дан, као део јединственог програма. Тим поводом, у свакој од ових музејских установа, отварању је присуствовао по један министар из Владе Републике Србије. У Народни музеј Краљево дошла је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике, коју су дочекали др Предраг Терзић, градоначелник Краљева и Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево. Гошћа је том приликом погледала сталну поставку Народног музеја Краљево и изложбу која се отвара.
На почетку протокола отварања изложбе „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ публици се обратио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, и поздравио званице и публику. Након тога осврнуо се на два историјска догађаја која се везују за Дан државности Србије: подизање Првог српског устанка у Орашцу код Тополе, на Сретење 1904, којим је започело ослобођење земље и формирање нововековне српске државе, као и доношење првог устава на исти дан 1835. године, названог Сретењски устав, који је написао Димитрије Давидовић, секретар кнеза Милоша Обреновића, и који је усвојен на Великој народној скупштини у Крагујевцу.
Након тога Вера Крстић, музејски саветник и шеф Одељења за археологију Народног музеја Србије, говорила је о концепту археолошке изложбе „Femina Balcanica“ која се бави положајем жене на Балканку у хеленистичком и римском добу, као и са пет основних улога у којима је срећемо: жена као мајка и господарице куће, посвећена опстанку породице, жена у друштву и јавности као супруга, жена као августа – мајка цара, што се одразило на утицај империјалне уметности на ликовне представе жена, као и жена свештеница најчешће женских божанстава. Говорећи о женствености, лепоти и друштвеном статусу, женама у римским утврђењима, могућим професионалним дометима, женама у домаћинству или политичком животу, изложба има за циљ да публику упозна са приликама у ранијим епохама подстичући на промишљања о сагледавању улога и односа како у прошлим временима тако и у актуелном добу.
Изложбу је отворила Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике, која је говорила о овогодишњем концепту обележавања Дана државности, о 18 установа културе који у њему учествују. Истакла је да смо поносни што можемо да представимо теме од положаја жене у античком добу, преко ћириличног писма и наших средњовековних цркава и манастира, преко великих реформатора, какви су Вук Караџић и Доситеј Обрадовић, али и владарских породица и установа, до уметничких дела Надежде Петровић и Саве Шумановића. Подвукла је да српски народ не може да се похвали велики бројношћу у европским и светским размерама, али је то велики народ када се погледа његова историја и култура, а посебно жртве које је поднео у XIX и XX веку. Отуда Сретење, као Дан државности Србије, у себи спаја две најважније борбе, а то су борба за слободу и борба са стварање сопствене државе.
