Изложба фотографија ауторке Светлане Дингарац „Тврђаве и утврђени градови Србије” отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 19. јуна 2026. године, са почетком у 19 часова. Изложба кроз уметничку фотографију представља средњовековне тврђаве и утврђене градове Србије, истичући њихову историјску, архитектонску и пејзажну вредност. Присутне је најпре поздравила др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево, пожелевши добродошлицу бројним посетиоцима и представивши учеснике свечаног отварања.
О изложби је потом говорила Гордана Гаврић, археолог и саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара. Она је истакла да су средњовековне тврђаве подизане на пажљиво одабраним стратешким положајима, како би контролисале важне путеве у оквиру одбрамбеног система српске средњовековне државе. Посебно је нагласила значај утврђења у нашој непосредној околини, где се нижу Маглич, Брвеник и Козник, као важни сведоци политичке, војне и духовне историје Србије. У том контексту поменула је Маглич као рефугијум између манастира Жиче, седишта прве српске архиепископије, и манастира Студенице, задужбине родоначелника светородне династије Немањића, великог жупана Стефана Немање; затим Брвеник, који се налази надомак задужбине браће Мусића, као и Козник, који је био у систему одбране некада славног манастира Милентија.
Она је истакла да фотографије Светлане Дингарац не приказују само архитектуру старих градова, већ успевају да дочарају њихов дух и снажну повезаност са природним окружењем. Кроз пажљиво одабране кадрове, игру светлости и сенке, однос камена, воде, неба и вегетације, фотографије откривају монументалност грађевина, али и њихову складност са пределом у којем су настале. Према њеним речима, управо тај спој документарног и уметничког приступа омогућава савременом посматрачу да утврђене градове доживи на нов начин и да их не посматра само као остатке прошлости, већ као живо наслеђе које заслужује пажњу и бригу.
Посебно је указала на огроман труд који стоји иза овог пројекта, будући да су многа утврђења смештена на неприступачним теренима, до којих је потребно стићи пешице, савладати стрме успоне и бројне природне препреке. Према њеним речима, рад Светлане Дингарац далеко превазилази оквире уметничке фотографије и представља драгоцен допринос документовању и заштити српског културног наслеђа, уз опомену да су овим споменицима неопходни већа брига и систематична заштита.
Обраћајући се публици, Светлана Дингарац је истакла да се интересовање за овај пројекат јавило још 1989. године, када је, као средњошколка, током екскурзије први пут угледала тврђаву Маглич. Управо је та тврђава пробудила њену трајну љубав према средњовековним утврђењима и одредила правац њеног вишегодишњег рада. Подсетила је и на један од најтежих тренутака са почетка рада, када је већ након првих десет дана снимања повредила ногу. Управо тада, како је рекла, помоћ су јој пружили мештани села Маглич, који су је примили и помогли јој током опоравка. Истакла је да јој је та подршка била пресудна да не одустане већ на самом почетку и да је са многима од тих људи и данас у пријатељским односима.
Говорећи о самом истраживању, ауторка је навела да је у почетку сматрала да у Србији постоји педесетак средњовековних утврђења и да ће пројекат завршити за неколико година. Међутим, озбиљније проучавање литературе и теренска истраживања показали су да је број локалитета много већи. Подсетила је на истраживања академика Александра Дерока, који је још средином прошлог века евидентирао више од две стотине средњовековних утврђења. Када се томе додају локалитети из праисторије, антике и каснијих периода, број локалитета вишеструко расте.
Данас се на интернет презентацији пројекта налази интерактивна мапа са око 465 локалитета широм Србије. До сада је обишла и документовала више од 120 утврђења, док су на сајту детаљно представљена 54 локалитета са преко 700 фотографија. Истакла је да је циљ овог дигиталног архива да што већем броју људи омогући да упознају српске тврђаве и да, макар виртуелно, путују кроз векове националне историје.
Светлана Дингарац најавила је и нове правце развоја пројекта. Поред фотографија, у току је прикупљање поезије инспирисане српским утврђењима, као и кратких есеја посвећених овим споменицима. На том делу пројекта сарађује са књижевницом Аном Атанасковић, захваљујући чијем ангажовању је до сада прикупљено више од тридесет песама различитих аутора. Намера је да у будућности буде објављена монографија која ће на једном месту објединити фотографије, поезију и есејистику инспирисану српским тврђавама.
На крају свог обраћања ауторка је поручила да овај пројекат сматра животним позивом и да ће га наставити док год буде имала снаге. Истакла је да је Србија изузетно богата културним наслеђем, али да га често не препознаје и не чува довољно. Подсетила је да су многа утврђења данас сачувана само у траговима и да је неопходно да се цело друштво активније укључи у њихово очување.
Свечано отварање завршено је књижевним програмом. Књижевница и литерарна сарадница на пројекту „Тврђаве Србије” Ана Атанасковић прочитала је одломак из свог романа о Јелени Анжујској, као и песму „Козник” аутора Љубише Ђидића, инспирисану истоименом средњовековном тврђавом. На тај начин вече је завршено спајањем фотографске уметности, историје и књижевности, показујући да су средњовековне тврђаве и данас неисцрпан извор инспирације и важан део културног идентитета Србије.
Након отварања изложбе ауторка је одговарала на питања заинтересоване публике, а Гордана Гаврић је искористила прилику да најави публикацију посвећену утврђеним градовима, која ће бити објављена у издању Задужбине Светог манастира Хиландара.
Анђелија Петровић
уредница информативног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево
