Изложба „Матарушка Бања: Под хладним липама, крај брзог Ибра…“ отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 15. децембра 2023. године, са почетком у 18 сати. На почетку отварања публику је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, који је најавио учеснике протокола. Изложбу је отворио др Владан Виријевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици и рецензент каталога изложбе.
Он се осврнуо на богатство изложеног материјала међу којима је апострофирао фотографије и разгледнице – илустроване дописне карте. Оне сведоче о конкретним догађајима, личностима или објектима и представљају драгоцени материјал о минулим временима, илустративни запис који има трајну вредност за реконструкцију прошлости. Њихова вредност је још и већа када се има у виду да је реч о оним слојевима прошлости које више не постоје. Истакао је да изложба у целини приказује генезу настанка и развоја Матарушке Бање, њеног процвата и успона, али и оног времена када је због несрећних друштвених и економских околности доживела својеврсно посрнуће.
Публици се обратио и др Ђорђе Мојовић који је као унук Милана Злоковић, пројектанта хотела „Жича“, оснивач и управитељ Фондације овог знаменитог архитекте. Реч је о једној од најзначајнијих грађевина у Матарушкој Бањи, пројектованој у духу модернизма, која као да позива на путовање. Има облик брода, са кабином и равним кровом, као палубом. Мојовић је истакао да је Злоковић радио на хотелу „Жича“ између 1929-1931. године, у време када је имао 32 године. Након тога, он је публици одржао краће предавање о биографији Милана Злоковића, која је била праћена презентацијом његових најзначајнијих остварења у архитектури.
На крају протокола Сузана Новчић, музејски саветник Народног музеја Краљево и аутор изложбе, у свом обраћању публици, нагласила је да је назив изложбе „Под хладним липама, крај брзог Ибра“ заправо преузет из наслова једног текста о Бањи из листа „Правда“ из 1933. године, као и да је Бања заслужила једну овакву изложбу. Захвалила се свим сарадницима из Матарушке Бање који су јој помогли у реализацији пројекта, међу којима је и Радомир Јакшић, млади историчар који је и коаутор текста у каталогу. Концепт изложбе обухвата широк оквир у коме су обрађене теме урбанизама Бање и архитектуре бањских купатила, хотела и вила, теме лечилишта и здравствених установа, али визуелно дочарава културу живљења, одевања, као и призоре одмора и рекреације. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, Бања доживљава девастацију, као мало које место у Србији, из које није никада изашла, упркос чињеници да је, поред лековите воде, и ваздушна Бања, захваљујући близини планина, као и да се налази на изузетно погодном месту у смислу комуникација. Због тога је необично важно да установа као Народни музеј Краљево баштини и чува историју и наслеђе Матарушке Бање.
