Изложба „Зелено и црно: Прича о чају“ аутора др Десе Ђорђевић Милутиновић, музејског саветника Природњачког музеја у Београду, отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак 23. фебруара 2023, са почетком у 19 сати. Публику је, најпре, поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, који се овом приликом осврнуо на дугогодишњу и веома успешну сарадњу две музејске установе. Нагласио је да је Природњачки музеј у Београду, настао крајем XIX века, једна је од најстаријих и најпрепознатљивијих музејских установа у Србији. Након тога представио је госте и дао реч Славку Спасићу.
Славко Спасић, директор Природњачког музеја у Београду, изразио је задовољство што се поново налази у Народном музеју у Краљеву и што види бројну заинтересовану публику. Нагласио је да „Прича о чају“ припада серијалу изложби „Дарови природе“ покренутом 2010. године. У оквиру серијала реализоване су изложбе о чоколади, вину, кафи, као и о кавијару, која тренутно гостује у Културном центру Србије у Паризу. Истакао је, такође, да је у припреми изложбе „Зелено и црно: Прича о чају“ остварена сарадња са амбасадама Кине и Јапана.
Виолета Цветаноска, виши кустос Народног музеја у Краљеву, у свом обраћању је истакла да су изложбе Природњачког музеја спадају међу најпосећеније у Галерији Народног музеја Краљево и захвалила се ауторки, др Деси Ђорђевић Милутиновић, на узбудљивом путовању са мирисом чаја, на који овог пута води посетиоце. Прича чају, о ритуалима његовог припремања, о надахнућу у креирању прибора за његово служење је прича о стилу живота, о метафизици свакодневнице у којој смо са чајем комплетни као бића. Кина се показује као култура која је успела да очувала традицију припреме и употребе чаја и претвори је у своју баштину коју дели са светом.
Изложбу је отворила ауторка др Деса Ђорђевић Милутиновић, која се захвалила Народном музеју Краљево на гостопримству и доброј колегијалној садњи. У свом излагању скренула је пажњу на то да је реч чај у нашој култури млада и везује се за долазак биљке чај у 20. веку на ове просторе преко Руса. Отуда је крајње занимљиво какав смо термин користили за чајеве од лековитог биља, који су део баштине и вековима се користе, а за сада је пронашла само реч одвар. Објаснила је разлику између зеленог чаја, који је старији, односно изворни, док је црни чај настао грешком. Наиме, пошто су листићи чаја путовали од Кине до Енглеске веома дуго, долазило је до процеса врења, односно ферментације, која је зелени чај учинила црним. Отуда је црни чај европски продукт, а Европљани дуго нису знали да ни постоји зелени чај, који је изворни азијски продукт.
